Kako nabaviti mačku?

Pre nego što mače i priđe vašim ulaznim vratima, postavite sebi pitanje: "Želim li ja to?" Mače nije društvo na određeno vreme kojeg, kada vam dosadi, možete lako da se oslobodite.

Pošto i u privatnom životu birate društvo, pazite odakle uzimate mače. Nije svejedno da li je mače uzeto sa ulice, od nekog ko drži mačku u kući, ili od nekog kome je puna kuća, ili mačkarnik mačaka. Podatak odakle potiče mače može biti izuzetno značajan za plan vaspitanja ljubimca u novom domu. Da biste doneli ispravnu odluku, da li da nabavite mače kao kućnog ljubimca, morate najiskrenije odgovoriti na sva pitanja postavljena u ovoj glavi.


1. Da li i kada ...

* Imam li dovoljno novca da izdržavam i mače? Kada dajete odgovor na ovo pitanje, znajte da nije u pitanju cena samog mačeta, ona je u principu relativno mala (najčešće mače možete dobiti na poklon ukoliko ne poseduje pedigre), više se radi o troškovima koje ćete imati u sledećih 14 do 15 godina, koliko mačka prosečno živi. U tom periodu na Zapadu ljudi računaju da će na troškove za hranu, legla, veterinara i slično dati oko 8.000 eur ukoliko poseduju običnu mačku. Suma novca se uvećava i nekoliko puta ako je mačka rasna i ako želite da je vodite na izložbe. Pomislićete: "To je na Zapadu, kod nas nije tako", ali vas moram razočarati. Pošto se sve injekcije i ostale potrepštine uglavnom i uvoze sa Zapada, dok obračunate carinu i putne troškove, ispada da se kod nas na taj deo troškova daje i više. Možda naše mačke i ne moraju da obavljaju fiziološke potrebe na posipu već na pesku ili na novinama, ali se hraniti i vakcinisati sigurno moraju. Neka je cena za tih 14 - 15 godina čak i petostruko niža, opet se dolazi do cifre od oko 1500 eur za običnu mačku, što nije novac za zanemarivanje. Uostalom čuveni Marfijev zakon kaže: "Ukoliko u godini postoji nedelja u kojoj ste potpuno švorc, u toj nedelji ćete sigurno morati zbog svoje mačke da više puta posetite veterinara."
* Mogu li mački da obezbedim siguran dom? Razmotrimo to pitanje iz ovog ugla. Sve imate u kući - čak i batlera. Razgovarajte sa njim pre nabavke mačke da li će pristati da kupa Vašeg novog ljubimca? Ukoliko i pristane, da li ste sigurni da on uopšte zna kako se kupa mačka? Ili da ipak razmotrimo ovo pitanje iz našeg, realnog, ugla? Da li je stan u kome ste trenutno vaš ili ste podstanar? Ukoliko očekujete da ćete se uskoro seliti ne uzimajte mačku. Znate verovatno za priču da se mačka više vezuje za mesto nego za svog vlasnika. Često to nije slučaj, ali šta ako se desi baš vama da mačka neće da se preseli u novi stan. Možete li podneti dalji život sa pomišlju da ste nekome poklonili dom i ljubav pa mu to posle oduzeli.
* Mogu li da prihvatim obavezu? Mnogo je mačaka usvojeno sa jednim jedinim razlogom: "Moram da imam nekog kućnog ljubimca, a mačke je jednostavnije držati nego pse". Donekle je to i tačno. Mačka možda ne traži, kao pas, da se izvodi u šetnju, ali sigurno nije ni tako jednostavna i nezahtevna kućna životinja. Mačke zahtevaju pažnju i ljubav, druženje, igranje i negu. Ukoliko radite ceo dan i imate grozničav privatni život - ne uzimajte mačku. Ukoliko ne možete da zamislite da vaša mačka živi sa vama 15, ili možda 20 ili više godina ne nabavljajte je. Jednostavnije je za vas, a pogotovo za nju.
* Razmišljate da kupite mačku nekome na poklon? Odgovor u jednoj reči je - nipošto. Ne znam kako je moguće nametnuti jednom živom biću da živi sa drugim, ali je neverovatno koliko odgajivači mačaka svake Nove godine prime poziva sa željom ljudi da nekom kupe mače kao poklon-iznenađenje. Koje iznenađenje! Kako bilo ko može drugo ljudsko biće toliko obavezati bez prethodnog temeljnog promišljanja o tome. Odgovor pravih odgajivača mačaka na ovakvo pitanje je samo jedan - NE. Nova godina, Božić, Uskrs, dečji rođendani su pogrešno vreme da novog ljubimca dovedete u kuću zbog gužve, buke i haosa koji vladaju u to vreme. Vrhunski odgajivači, ali i prodavnice kućnih ljubimaca, u to vreme ne prodaju svoje mačiće.


2. Od koga i po kojoj ceni ...
Ukoliko ste posle svih ovih problema koji se mogu pojaviti sa ovom vrstom kućnog ljubimca i dalje ostali zainteresovani za nabavku mačeta, razmotrimo samo nekoliko mogućnosti za njegovu nabavku.

- Oglasi u novinama tipa: "Poklanjam ljubiteljima ..." Za nabavku običnog, nerasnog mačeta mislim da je ovo dobar put. Mačići nabavljeni pomoću ovakvih oglasa uglavnom dolaze iz kuća gde su se navikli na određena pravila ponašanja. To će vam smanjiti trud oko njihovog vaspitavanja koje može biti dugotrajan i zamoran proces ukoliko mače "pokupite" direktno sa ulice. Ukoliko ste nabavili ovakvo mače, savetujem vam da odmah počnete da razmišljate o kastraciji (ili sterilizaciji, zavisno od pola) da bi sebe poštedeli dugih februarskih noćnih razmišljanja o tome gde vam je nestao ljubimac, kada će i u kakvom stanju da se vrati.
- Nabavka mačeta u zooradnji. Ovo je najmanje preporučljiv način nabavke mačeta u našim uslovima. Razlog je što su mačka i mačići podložni mnogim bolestima koje lako prelaze sa jedne na drugu ukoliko su smešteni preblizu jedni drugima. Samo mačići iz istog legla se mogu držati zajedno; mačići iz drugih legala moraju biti potpuno odvojeni, jer ukoliko je jedno mače zaraženo nekom bolešću, ona će se fantastičnom brzinom raširiti na celo leglo.

3. Uzimanje mačića od mačke prijatelja. 

Oni su tu svake godine zbog toga što vaš prijatelj ne želi da svoju mačku steriliše, što je mnogo jednostavnije rešenje od jurnjave za dobrim domom mačićima najmanje dva puta godišnje. Uzgred, ovo je čest, možda i najbolji način na koji mnogi ljudi dođu do mačke. Videćete njihovu majku i saznati sve o njoj. Mačiće ćete moći da uzmete onda kada vama odgovara i da ih donesete u dom koji je opremljen posudama za hranu, vodu i posip. Ne sumnjam da će vam prijatelj ili prijateljica održati i kratko predavanje o zajedničkom životu sa mačkom, ukoliko vam je to prvi put.

4. Kupovina rasne mačke od odgajivača. 

Odgajivačima se obraćajte jedino ukoliko ste zainteresovani za kupovinu rasne mačke. Ne dajte pare za kupovinu nerasne mačke jer milioni takvih se šetaju ulicama . Nikako se ne zalećite prilikom kupovine rasne mačke. Dobro pogledajte i razmislite pre kupovine. Porazgovarajte sa više odgajivača pre konačne odluke. Kod nas to nije običaj, ali je na Zapadu praksa da se mačići, čak i iz istog legla, dele u najmanje tri klase i da im od toga zavisi i cena. Najnižu cenu imaju mačići koji se prodaju kao "rasni kućni ljubimci". Svakako da su i oni savršenog zdravlja i potpuno normalni, ali imaju neku minornu manu u izgledu kao što je: duži ili kraći nos u odnosu na standard za tu rasu; ili imaju dužu ili kraću dlaku nego što je poželjno; ili im šara nije najpravilnija. Ukoliko na Zapadu kupujete mače kao kućnog ljubimca, nećete dobiti pedigre dok ne pošaljete potvrdu od veterinara da ste ga sterilisali ili kastrirali. To je uobičajeni način zaštite kako bi samo najbolji primerci svoje vrste bili u priplodu i zato nemojte to uzimati kao ličnu uvredu. Mačići "odgajivačkog kvaliteta" koštaju znatno više od "kućnih ljubimaca". Njihov izgled je gotovo identičan standardu propisanom za tu rasu. Najčešće i ova grupa mačaka ima velikog uspeha na izložbama. Treća i najskuplja grupa su "mačići izložbenog kvaliteta" koji mogu postići i astronomske cene za naše uslove . Precizno govoreći, ovi mačići bi pre morali da se nazivaju "mačići izložbenog potencijala". Nema tog odgajivača koji može stoprocentno da tvrdi kako će se mače razvijati i kako će izgledati kada bude imalo deset meseci i krene u pravu borbu po izložbama. Uostalom, plasman umnogome zavisi i od vaše umešnosti da mačku spremite za svaku izložbu posebno. Neki američki, pa čak i italijanski, odgajivači imaju specijalne prostorije sa er-kondišnom u kojima leti drže dugodlake mačke kako bi zadržale, i u to doba, izuzetno gustu i dugu dlaku. Znajte da najlepše tromesečno mače iz legla može da izraste u relativno slab izložbeni primerak, a da ono koje vam se učini najružnijim može za godinu dana biti ona mačka pred čijim će se kavezom na izložbi zastajati sa divljenjem. Takođe, zapamtite da je standard odgajivača za određenu rasu najčešće niži nego što je to zvaničnim normama određeno.
5. Kastracija i sterilizacija
Mnogi vlasnici mačaka izuzetno burno reaguju kada im predložite kastraciju ili sterilizaciju za njihove kućne ljubimce, pogotovu ukoliko su rasni. Ponekad su toliko uporni protivnici da imam utisak kao da se njima predlaže da izvade svoje reproduktivne organe. Ukoliko i vi tako reagujete na predloge o kastraciji i sterilizaciji okrenite se oko sebe po ulici i dobro pogledajte. Sigurno u toku dana vidite na ulici neku mačku sa mačićima, obično mršavu i vrlo zapuštenu. Razmisite šta je uradila osim toga što je bila u nečijoj kući, sledila poziv prirode za razmnožavanjem i zbog toga bila izbačena iz kuće. Čak i ukoliko želite samo leglo ili dva običnih mačića, razmislite ne pomažete li time uvećanju broja mačaka koje lutaju ulicama i pate. Zbog toga je najefikasniji način da sprečite neželjene mačiće imati kastriranu ili sterilisanu mačku. To vam može doneti prednosti kao što su:

1. Sprečavanjem neželjenih legla mačića, praktično spašavate živote mačića koji su već rodjeni a nisu našli svoj novi dom. U SAD se godišnje uspava (izvrši se nad njima eutanazija) oko 8 miliona pasa i mačaka pošto ne može da se nadje smeštaj za sve lutalice. Kakva je situcija u Srbiji teško je i zamisliti, pa zbog toga ukoliko dozvolite makar jedno neplanirano leglo, time samo uvećate broj nezbrinutih životinja.

2. Ukoliko se odlučite za sterilizaciju ili kastraciju, pomažete da ne dodje do prekomernog razmnožavanja mačaka, pa posredno time sprečavate neke od problema kao što su: veliki broj napuštenih i nezbrinutih mačaka; vaši problemi u kući su manji pošto nema markiranja kuće od strane mačora ili glasnog "zvanja" ženke u sezoni parenja, a mužjak vam se neće vraćati sav izgreban iz dugih februarskih šetnji; ujedno, pošto ima manje nezbrinutih mačaka neposredno smanjujete mogućnost okrutnosti nekih ljudi prema mačkama koje su na ulici.

3. Sterilizacija ili kastracija smanjuju rizik od bolesti reproduktivnog sistema. Sterilisane mačke su, takođe, manje sklone dobijanja raka dojke.
4. Sterilisane mačke žive u proseku od dve do tri godine duže.
5. Vlasnici sterilisanih ženki nemaju probleme kao što su: glasno zvanje u sezoni parenja; bežanje iz kuće u potrazi za mužjakom; pogibija ili ranjavanje ženke usled saobraćaja u kraju u kom stanuju. Na kraju, mogućnost da vašu ljubimicu neko jednostavno pokupi na ulici i prisvoji, gotovo je minimalna.
6. Ukoliko imate kastriranog mužjaka nećete imati probleme kao što su: zvanje ženke od strane mužjaka vrlo karakterističnim glasom; obeležavanje stana urinom - tzv. markiranje; agresivno ponašanje prema ukućanima. Kastracijom ćete eliminisati i mogućnost povreda koje su gotovo stalne ukoliko mužjak traga za ženkom koju bi pario. Većina povreda nastaje u borbama sa drugim mužjacima i mogu biti vrlo ozbiljne i teške za izlečenje. Pošto mužjak prelazi takoreći kilometre tražeći ženku, za njega je još veća mogućnost da jednom neće izbeći neki automobil ili psa.
7. U nedostatku hormona koji ih teraju da se ponašaju onako kako se ponašaju u sezoni, mačke mogu da žive jednim mnogo udobnijim i mirnijim životom. Pošto je zbog smanjenja seksualnih hormona mačka mnogo maznija i prijateljskija imaćete i vi boljeg kućnog ljubimca. Statistika kazuje da sterilisane i kastrirane mačke imaju daleko manje tuča medju sobom nego ostale mačke.
prilog: šema kastracije i sterilizacije (ilustracija)
Ovo su samo neki od razloga ZA. Naravno da vi možete dodati još mnogo razloga i za i protiv kastracije i sterilizacije. No, ukoliko želite kućnog ljubimca koga ne morate da šetate tri puta dnevno i po kiši i po snegu kao psa, a takodje nećete da se bavite uzgojem mačaka, što takodje nije lak i jednostavan hobi,za vas je idealno rešenje kastriran mačor ili sterilisana mačka.

This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović - © Tomislav Damnjanović (1993). All rights reserved.
Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:
• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only
• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system.

Mislite poput buve

Buve! Uzročnici su kožnih alergija, malokrvnosti i neprijatnog češanja ljubimca pred gostima. Jedini način da ovo sprečite je rat, i to rat bez milosti, rat do istrebljenja ovih užasnih bića. Prateći ovaj "genocidni" plan bitke, od tačke do tačke, bez obzira da li imate jednu mačku ili čitav mačkarnik od tridesetak mačaka sa tucetom mačića, pobedićete. Zato podjimo redom.

Ukoliko vaša mačka ima buve, sigurno je da ih imate i u kući i u mačkarniku. Nije lepo da se čuje, ali to je istina od koje ne možete pobeći. Sprovoditi rat protiv buva samo na miljeniku je gubljenje vremena pošto buve provode na vašoj mački samo onoliko koliko im je potrebno da isisaju krv i spreme se za materinstvo. Kada isisaju krv, one skoče sa životinje da polože jaja na vašem nameštaju, tepihu, ili zgodnom mestu u mačkarniku. Zatim se ponovo vraćaju na mačku da sisaju krv, polože jaja, pa ponovo, pa ponovo. Deset buva u trideset dana mogu stvoriti četvrt miliona potomaka. A mnogi misle da će jednim kupanjem rešiti sve probleme.

Dajući ovoj glavi naslov: "Mislite poput buve" dali smo vam ustvari osnovna uputstva kako je najlakše uništiti buve pomoću dobro razradjenog ofanzivnog ratnog plana.
Bilo čime da prskate kuću ili zaprašujete mačku, obavezno potražite natpis "BEZOPASNO ZA MAČKE". Nikada nemojte, bez obzira na preporuke, upotrebljavati preparate za koje ne znate da li ih vaša mačka može izdržati. Mačke lako mogu biti smrtonosno zatrovane pomoću hemikalija koje pas ili neka druga životinja lako izdržavaju.
Sva iskustva govore da se rat protiv buva u kući najefikasnije vodi pomoću zaprašivanja. Vaš veterinar ili prodavnica potrepština za kućne ljubimce mora da imaju neko sredstvo za efikasan rat protiv buva. VAŽNO! Na uputstvu mora pisati: "Za uništavanje buva, njihovih larvi i jaja u narednih (X) dana". Proverite još jednom da li ovo piše ili ćete uzalud potrošiti i vreme i novac. Takodje, ponovo vam skrećemo pažnju da pogledate da li piše i to da je sredstvo potpuno bezopasno za mačke.


1. Rat počinje u kući
Kada zaprašujete kuću, osnovni savet je NE ŠTEDITE NA PREPARATU! Zadjite u svaku prostoriju koja postoji u vašoj kući ili stanu, a posebnu pažnju obratite na ćoškove. Nemojte da vas mrzi da pomerate i da naprskate iza teških stvari, kao što su ormani, sofe, kreveti. Čak je možda najbolje da prvo tu naprskate, pa tek onda da predjete na otvorene prostore. Prvo naprskajte po zabitim mestima i isterajte buve na čistinu, jer je čistina mesto na kome ćete lakše dobiti rat. Kada smo rekli po celoj kući, zaista smo tako i mislili: po celoj kući, što uključuje i WC, ostave, hodnike, predsoblja pa čak i prostor ispred vaših ulaznih vrata. Kada prskate, posebnu pažnju obratite na tapacirane delove vašeg nameštaja. Izokrećite ih i naprskajte sa svih mogucih strana jer će nenaprskani delovi biti idealno mesto na koje će se buve sakriti da sačekaju kraj vaše ofanzive i da odatle krenu u protivofanzivu. Ukoliko ne uradite ovo sa nameštajem, buvama će neprskani delovi poslužiti kao gas maska i kišobran od vašeg otrova.
Vaš ofanzivni plan u ratu protiv buva ne sme nikako isključiti i obilazak garaže (ako je imate), a takodje ni automobila ukoliko mačku povremeno vozite. Ne smete nikako zaboraviti da neke larve buve mogu proživeti i celu godine bez ikakvog kontakta sa živim stvorom ako je buva ostala u svojoj larvi sigurna kao u kakvoj kapsuli. Takođe morate znati da supstanca kojom delujete na buve deluje smrtonosno samo ukoliko su buve u razvojnoj fazi jajeta ili ukoliko su već odrasle. Zbog toga postupak zaprašivanja prostorije morate obavezno više puta ponoviti, u roku koji je naznačen na preparatu s kojim delujete u hemijskom ratu protiv buva. Ukoliko ne primetite na svom ljubimcu buve, nemojte sa njim obavljati postupak "davljenja", zbog toga što je bolje da bude što manje hemikalija na samoj životinji. Držite mačku (a i sebe) izvan prostorije u kojoj ste vršili zaprašivanje onoliko vremena koliko je to propisao proizvodjač (uobičajeno vreme je oko dva sata).
Za vreme rata protiv buva svoju mačku držite negde podalje od poprišta ratnih sukoba (npr. u korpi, u kolima, kod komšije u dvorištu gde joj je ionako uvek zanimljivije). Takodje iz stana odstranite ptice i pokrijte akvarijume (ukoliko ih imate). I nemojte se ljutiti na sebe ukoliko tek na kraju operacije otkrijete još mesto ili dva za koje niste sigurni da li ste ih poprskali. Za svaki slučaj poprskajte ih opet.


2. "Davljenje" mačke
Pošto ste u stanu uradili kako smo vam savetovali, spremite jedan duboki sud, napunjen toplom vodom u koju ste dodali dosta šampona za mačke protiv buva (1/4 do 1/2 šolje za čaj). Dobro promešajte rukom i usput ćete proveriti da voda nije prevruća za mačku. Donesite mačku u kupatilo.
Pre nego što "udavite" mačku, kanite joj u oči neko ulje za oči kao zaštitu od opasne koncetracije šampona. Ukoliko šampon dođe do oka može oštetiti osetljivu unutrašnjost oka mačke ili je može peći, što će izazvati nervozu kod vašeg ljubimca koji je već ionako uznemiren zbog kupanja. 
prilog: fotografija mokrog mačeta CC
Ukoliko niste sigurni kako će se mačka ponašati prilikom pokušaja da je ubacite u lonac pun tople vode, ili ukoliko ste sigurni kakav će njen odgovor biti kada to pokušate, odvojimo ipak malo vremena i za vašu zaštitu, ovog puta ne od buva, već od uspaničenog ljubimca koji je obdaren vrlo moćnim oružjem kakve su kandže. U panici, mačka vas može njima dobro potkačiti, ne vodeći računa o mestu na vašem telu gde će to uraditi. Za zaštitu treba koristiti 5 cm široku traku koju obično upotrebljavaju auto-farbari prilikom farbanja automobila (i nijednu drugu). Otkinite parče dugo oko dvadeset santimetara i time oblepite mački nogu i to tako da traka prelazi oko 2-3 cm kraj noge. Potom taj vrh koji prelazi kraj noge polako stisnite i napravite vrh poput kupe. To će pružiti priliku mački da tu zarije svoje nokte i da ima iluziju da se brani od napasnika, tj. od vas, a vama će omogućiti da je bez ikakvih problema uhvatite za vrat (ukoliko ne znate za koje mesto pogledajte kako i gde mačka-majka hvata svoje mladunce) i držite je dokle god ne sedne i ne omogući vam da nastavite sa svojim poslom. Uzgred budi rečeno, skidanje ove trake je vrlo jednostavno. Uvucite makaze ispod namotaja trake, secnite ih malo, pa povucite jako što će imati mali efekat pilinga, ili ih ostavite tako secnute, pa će ih mačka sama skinuti najkasnije do sledećeg jutra. I ne zaboravite da uradite ove štitnike na sve četiri šape.
prilog: fotografija držanja mačeta za vrat - Viktorne
Kada ste mački bandažirali šape, postavite je na nešto ravno, nakvasite joj samo glavu i vrat i onda joj tu dobro, do kože, utrljajte šampon. Dobro joj istrljajte celu glavu i vrat i to četkicom za zube, i pri tome pazite, koliko god je to moguće, da joj šampon ne udje u oči. Razlog zbog kojeg počinjemo od vrata je taj što buva, kada oseti makar jednu kap vode na mački, instiktivno zna da ukoliko želi da diše mora otići na mesto koje i mačka mora držati van vode da bi disala. To mesto je glava ili što bliže glavi. U skladu sa ovim pravilom, sa prvim dodirom vode sve buve sa mačke "potrče" na mačkinu glavu. Na glavi, one će pokušati da prežive uskačući čak i u oči, uši, nos, a neke penjući se po mačijim brkovima, dok će neke u panici čak izabrati i najgore rešenje po njih, a to je da se spuste niže niz vrat - na telo mačke. Za te koje odlaze "nizbrdo", na telo, mi smo i pripremili vodu za "davljenje".
U ovom trenutku ostavite četku i počnite da sa mačije glave skidate buve ubijajući odmah svaku koju skinete. Nemojte prestati ovo da radite dokle god niste apsolutno sigurni da na području vrata i glave mačka nema nijedne preostale buve. Tek sada je mačka potpuno spremna za "davljenje". Svakako da i sve vreme izvodjenja ovog dela ratne operacije morate paziti da mački ne uđe u oči šampon na koji je ona, ponavljamo, izuzetno osetljiva.


3. Operacija "davljenje"
Uhvatite mačku polako za vrat i oprezno je podignite iznad suda sa vodom. Drugom rukom joj uhvatite zadnje noge, spojte ih i polako počnite da spuštate mačku u sud dok je ne zamočite do vrata na kome još uvek stoji pena od šampona. Pogledajte na sat. U ovoj fazi rata vreme je vrlo važan faktor. Ukoliko ne ispoštujete propisano vreme koje piše na šamponu (obično od pet do deset minuta), samo ćete uspeti da ošamutite buve. Prelivajte vodu preko mačke, to će je malo umiriti. Takođe, rukom koja je slobodna, trljajte mačku u vodi po svakom delu tela. Ukoliko ostavite suvim i najmanji delić tela možete biti sigurni da će se buve tu zavući i sačekati da prodje vaša ofanziva. Kada prodje propisano vreme izvadite mačku iz vode za "davljenje" i sipajte na nju još malo šampona. Trljajte je dok se šampon ne zapeni. Ukoliko vam se čini da je malo sapunice, uzmite je iz suda za "davljenje". Kod ove operacije, pronađite i najmanji deo tela koji je možda ostao suv ili polu-suv. Ukoliko još uvek primetite neku buvu koja se pomera izvadite je i ubacite je u sud, ili je ubijte. Kada ste sa zadovoljstvom ustanovili da na mačkinom telu više nema buva, vratite se na vrat i glavu i proverite da se koja ipak nije ponovo popela. Naročito dobro pogledajte delove oko očiju, nozdrva i ušnih školjki. Nasapunjanim štapićem za uši očistite ušne kanale, za svaki slučaj. Kada ste završili ponovni pregled, stavite mačku u kadu i isperite je (ne zaboravite da se mačke obično plaše tuša). Zatim je nasapunjajte najobičnijim mačijim šamponom. Nipošto za drugo šamponiranje ne upotrebljavajte šampon protiv buva. Isperite je dobro, osušite peškirom, iščetkajte i pustite je da se izliže na miru znajući da nema opasnosti jer ste sa nje, drugim šamponiranjem, skinuli hemikalije koje se nalaze u šamponu protiv buva.


4. Sloboda konačno
Pošto ste već uspešno očistili kuću od buva i okupali mačku, ne biste smeli više da imate problema. Ukoliko ne možete sve ove poslove da obavite u jednom danu (kuća i kupanje mačke), prvo sredite kuću i dvorište, pa tek onda, sledeći dan, "udavite" mačku.
Nemojte zaprašivati vašu mačku raznoraznim praškovima protiv buva. To uopšte nije efikasno rešenje, a naterali ste mačku da pojede celu tu količinu praška za ručak (jer će je polizati). Postupajući kako je objašnjeno, oslobodićete mačku parazita, nećete morati da je povremeno hranite praškom protiv buva, a takođe ćete je osloboditi obaveze da nosi raznorazne ogrlice. A kada već spominjemo ogrlice protiv buva, one ne samo da nisu previše efikasne, već mogu izazvati alergijske reakcije i bolesti (recimo, priplodnjak neće da skače na ženke), a uvek postoji i latentna opasnost da će se mačka negde zakačiti i udaviti zahvaljujući ogrlici.


5. Rat u dvorištu
Dvorište je izvor svih vaših nevolja kada su u pitanju buve i zbog toga ne zaboravite da im objavite rat i u njemu. Dvorište morate takodje redovno zaprašivati, ukoliko ne želite da vam celokupni prethodni posao bude uzaludan. Bez obzira u kakvim ste odnosima sa komšijom, morate zaprašiti i njegov deo koji se graniči sa vašim, pogotovu ukoliko on nema nikakvog ili, što je još gore, ima zapuštenog kućnog ljubimca. Dvorište zaprašujte celog leta i češće nego što je to zapisano na prizvodjačkoj specifikaciji sredstva sa kojim to radite.
Ukoliko u kući držite više ljubimaca, postupak "davljenja" buva na svima njima morate sprovesti isti dan. Naravno i nad psima, ako ih imate. Postupak "davljenja" možete ponoviti posle nedelju dana ukoliko je bio neuspešan prvi put, ali sada naročito obraćajući paznju na mesta koja ste prosli put propustili.


6. Deo za ljubitelje ekološki zdravog života
Ukoliko mislite da je opisani način prekomplikovan (mada vam još jednom skrećem pažnju da je jedini potpuno efikasan), a pri tome ste i zakleti pristalica zdravog života, postoji još nekoliko načina da stupite u rat protiv buva. 
Najlakši način borbe u ekološkom ratu protiv buva u kući sastoji se u tome da prostorije držite nekoliko sati zagrejane na 50°C. Naravno da ćete pre nego "odvrnete" grejanje na najače izneti sve biljke, a vi i vaši kućni ljubimci izaći ćete iz stane i prošetati se do komšija ili rođaka. Po povratku dobro usisajte podove i nameštaj. Papirnu kesu obavezno posle ovog usisavanja bacite, a platnenu operite u sredstvu protiv buva.
Kažu da je jedna od preventivnih mera koja će vašeg ljubimca učiniti otpornijim na buve - hranjenje pivskim kvascem jer on daje koži životinje miris koji buve ne podnose. Količina koja se sme dati je oko 5 mg na 1 kg telesne težine. Da vam ljubimac ne bi dobio gasove dnevnu količinu rasporedite u više obroka. U biljnim apotekama mogu se naći i biljke koje deluju protiv buva. Jedan od najlakših načina da vašeg ljubimca oslobodite buva je da mu u krzno utrljate prah od samlevenog karanfilića ili jak čaj od pelena. Ovo će sigurno biti efikasniji način borbe protiv buva od biljnih ogrlica jer će sredstvo koje odbija buve biti ravnomernije raspoređeno po telu životinje. Još jedan efikasan preparat za borbu protiv buva je citron ulje za koje su eksperimenti pokazali da jako dobro mirisom odbija sve vrste insekata, pa i buve. Ukoliko ne možete naći citron ulje možete i običan limun da pretvorite u moćno sredstvo za ekološki čist hemijski rat protiv buva.
Recept je sledeći: U dublju šerpicu od oko 1l stavite 4 kriške limuna, nalijte vode da ogreznu i kuvajte dok ne proključa. Zatim na tihoj vatri ostavite da se krčka još oko 45 minuta. Ohlađenu i proceđenu tečnost sipajte u staklenu bočicu. Upotrebljavajte je kod četkanja, tako što ćete po životinji sipati dovoljno tečnosti da prodre do kože. Obrišite dugodlake ljubimce i ponovo ih iščetkajte. Ukoliko buve beže na sve strane iz vaše mačke, napravite im zasedu tako što ćete napuniti tiganj, ili neku plitku posudu vodom i staviti je na pod (recimo ispod trpezarijskog stola) ispod niske lampe. Noću će buve skakati prema svetlosti i upasti u vodu. Ako pri tome vodi dodate i neko hemijsko sredstvo protiv buva, one koje se ne udave biće otrovane.


7. Po završetku rata
I još nešto. Ubod buve je sličan ubodu komarca. Vaš ljubimac može posle uboda buve da se češe još nekoliko dana bez obzira što više na njemu nema parazita. Ukoliko primetite da je vaš ljubimac dobio alergiju od ujeda buve konsultujte veterinara. Sigurno će vam preporučiti neku mast ili prah da to izlečite.
Možda će vam sve ovo što ste pročitali izgledati prekomplikovano ali to je jedina gotovo sigurna taktika protiv njih. Jer, ne zaboravite, buve su profesionalci u preživljavanju, ali pomoću ovog sistema, ukoliko ih ne pobijete makar ćete ih podaviti.


This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović - © Tomislav Damnjanović (1993). All rights reserved.
Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:
• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only
• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system.

Bolesti mačaka

Pre nego što uopšte počnete da čitate ovu glavu upoznaćemo se sa zlatnim pravilom: "Mačke su izuzetno zdrave životinje." Prirodna selekcija ih je napravila zdravim i otpornim na bolesti i najverovatnije da vašu mačku nećete morati da vodite veterinaru sem na redovne kontrole i vakcinaciju. Gornje pravilo pogotovo važi za mačke koje skoro ceo svoj život provedu u kući.
Pošto nemaju dodira sa drugim životinjama i sa njihovim bacilima smanjuje se i mogućnost njihove zaraze. Oni koj mačku drže stalno u stanu imaju još jednu prednost jer će nepogrešivo znati kada je mačka bolesna - onda kada se ne ponaša onako kako se uvek ponaša. I još jedno zlatno pravilo. Kada vam se učini da je mačka bolesna nikada ne postavljajte dijagnozu sami. Za to služe veterinari.

1. Veterinar
Pre svega, izaberite veterinara za svoju mačku čim ona dođe u kuću, a ne kada vam on zatreba. Tada je obično kasno. Ukoliko do sada niste imali mačke pitajte prijatelje koji ih imaju da li oni znaju veterinara koji zna dosta oko mačaka. Razlog za ovakav način izbora je jednostavan. Neki veterinari su ipak bolji sa konjima, neki sa psima, neki znaju dosta oko ptica. Ukoliko za svoju mačku birate veterinara po istom principu po kom birate lekara za sebe - nećete pogrešiti. Naravno, u nekim krajevima možda i nemate mnogo izbora, ali opet raspitajte se da li neko od lokalnih veterinara ima ili voli mačke. Možda je on pravi izbor iako nema ordinaciju. Nipošto nemojte izabrati veterinara zato što vam je najbliži ili zato što ste čuli da je najjeftiniji. To se može kasnije osvetiti. Ne dajte ni da vas fasciniraju silna slova, titule i skraćenice ispred imena i prezimena veterinara, ili preporuke prijatelja. Pouzdajte se u svoj osećaj i u to da li on može da zadobije poverenje vaše mačke. Veterinar mora da poznaje mačke i njihove bolesti, kao što bi i vama trebalo da se obraća jednostavnim jezikom, bez previše naučnih izraza. U zapadnoj Evropi su veterinari mnogo više od pukih doktora za bolesne ljubimce. Oni prodaju i posebne hrane za bolesne mačke, imaju sprejeve i šampone protiv buva i daju ponekad i savete gde i kome možete pokloniti mače. Razgovarajte prilikom prvog susreta sa njim da li hoće da vam pomogne i nakon radnog vremena. Postoji nešto kao Marfijev zakon da se sve nesreće sa mačkama događaju baš po završetku radnog vremena veterinarske ordinacije. Kada izaberete veterinara, preporučujem da brojeve njegovog telefona zapišete u svim imenicima koje posedujete, i da taj broj memorišete u telefonu pored brojeva ostalih hitnih telefona.
prilog: veterinar pregleda mačku

2. Nesreća ili bolest
Ukoliko vam se čini da je vašoj mački zbog nesreće ili bolesti potrebna pomoć (a ukoliko sumnjate sigurno treba) nazovite telofonom veterinara. Opišite mu simptome ili problem jasno koliko možete, i ostavite da veterinar odluči da li je bolje da vi dođete u ordinaciju ili on kod vas. Pravilo za vlasnike mačaka bi trebalo da bude: "Ukoliko sumnjate u zdravlje svoje mačke - pozovite profesionalca." Razlog je jednostavan. Mačke stoički podnose bol i mogu biti ozbiljno bolesne kada primetite prve spoljne simptome. Zbog toga je pažljivo posmatrajte i za svaku ozbiljniju promenu u ponašanju ili izgledu pozovite veterinara. Ne bojte se da ćete biti dosadni. Uostalom bolje je biti i dosadan nego izgubiti mačku zbog toga što se niste konsultovali sa stručnjakom.
Još jedan vrlo bitan savet. Nikada, ali baš nikada, ne dajte nikakav lek pre nego što se posavetujete sa veterinarom. Mnogi lekovi koje ljudi svakodnevno upotrebljavaju u velikim količinama mogu biti smrtonosni za mačku i u maloj dazi. Najbolji primer za to je aspirin (acetilsalicilna kiselina) koji može usmrtiti mačku ili joj u boljem slučaju napraviti neku burnu reakciju u organizmu.
prilog: davanje pilula mački

3. Simptomi bolesti
Iako je stalno povraćanje znak da je mačka ozbiljno bolesna i da treba odmah pozvati veterinara, pojedinačan slučaj nije tako opasan. Možda je mačka povratila zato što se prejela ili je jela suviše brzo, možda je jednostavno izbacila nakupljenu dlaku iz želuca ili je to reakcija na novu hranu. Takođe ne morate odmah da zovete veterinara ukoliko je mačka nekoliko puta kinula. Možda joj je ušla prašina u nos, pa reaguje slično čoveku. Ne treba da trčite kod veterinara ni ukoliko primetite da mačka ima dijareju, ali morate da reagujete brzo. Zapitajte se prvo da li je mačka u poslednjih nekoliko sati imala veliki stres, ili je jela novu hranu, ili je možda pojela previše suve hrane ili žive džigerice. No, ukoliko su odgovori na sva tri pitanja - NE - bez odlaganja pozovite veterinara. Za razliku od ovih simptoma koji ponekad i jesu i nisu simptomi bolesti, sigurni simptomi bolesti su: gubitak apetita, tromost, nedostatak interesovanja mačke za događaje oko nje, nemanje želje za igrom i ponekad, ljudski rečeno, potištenost i mrzovoljnost. Sve ovo naravno u poređenju sa normalnim mačijim ponašanjem. Pojava trećeg očnog kapka je takođe znak da je mačka bolesna i da morate hitno pozvati veterinara. Mačka je sigurno bolesna ukoliko su joj disanje i puls ubrzani ili usporeni . Neke mačke kada su bolesne vole da budu sakrivene na tamnom mirnom mestu. Kada primetite bilo koji od ovih simptoma nemojte u radno vreme okretati telefon veterinara za savet. Odnesite mačku odmah na pregled.

4. Bolesti
Na ovoj i sledećim stranicama kada god vidite simbol zvezdice ( * ) znajte da on označava da je neophodna hitna pomoć veterinara ili njegov savet. Ne oklevajte u tom slučaju da ga pozovete.

4.1. Zarazne bolesti
Tuberkoloza
Opis: Ne spada u ređe infektivne bolesti mačaka. Uzročnik tuberkuloze je Mikrobacterium tuberculosis i Mikrobakterium bovis. Infekcija može biti aerogena ili oralna.Primarna žarišta kod mačaka su, pored pluća i limfnih čvorova, još i creva, koža i oči. Kod mačaka je alimentarna infekcija češća nego infekcija putem vazduha. Opšti znaci oboljenja su: febra, prekomerno mršavljenje, otežano disanje, anemija, čest kašalj. Kod kožnog oblika mogu se razviti apscesi i fistule, naročito na glavi i vratu. 
Tretman: * Lečenje obavezno prepustiti veterinaru, koji će sprovesti tretman lekovima iz humane medicine. Postoji, međutim, u zapadnoj veterinarskoj praksi, generalni stav da mačku obolelu od tuberkuloze treba humano uspavati.
Besnilo
Izuzev Australije, Novog Zelanda i Japana, besnilo je u celom svetu rašireno. Besnilo je akutno virusno infektivno oboljenje svih domaćih i divljih životinja i čoveka koje se isključivo prenosi ujedom besne životinje. Uzročnik besnila spada u grupu Rhabdo-virusa, genus Lyssa. Prirodna infekcija nastaje gotovo uvek ujedom besne životinje (vrlo retko na drugi način) i uvek preko virulentne sline. Inkubacija je veoma promenljiva i ona traje od dve do osam nedelja pa sve do godinu dana. Kod mačaka se češće javlja takozvano "tiho besnilo".
Tretman: *. Kod nas se svake godine sprovodi obavezno cepljenje mačaka protiv besnila. Literatura predlaže korišćenje umrtvljene vakcine.
Mačija kuga - Feline infektious Enteritis - Panleukopenija
Opis: Virusna bolest koja se izuzetno lako prenosi i razvija, ali koja se srećom gotovo 100% sprečava vakcinom koja se daje, u kombinaciji sa vakcinom protiv mačijeg gripa, u osmoj i dvanestoj nedelji a kasnije jednom godišnje. Simptomi su: izuzetno visoka temperatura, proliv - često sluzav i krvav, povraćanje, bolan abdomen, gubljenje apetita i interesa za okolinu. Mačka može pokazivati želju da pije ali često to ne može da uradi.
Tretman: *. Odmah pozovite veterinara ukoliko posumnjate da je mačka zaražena panleukopenijom. Ne nosite mačku veterinaru i izolujte ostale mačke od nje. Kod nevakcinisane mačke su mali izgledi za izlečenje. Bez obzira na to da li je mačka izlečena ili ne uništite svu posteljinu na kojoj je spavala. Ukoliko vam mačka ugine sledećih 6 meseci ne donosite u kuću nevakcinisanu mačku. Najsigurnija prevencija je vakcinacija.
Mačiji grip
Opis: Zajedničko ime za nekoliko sličnih virusnih oboljenja. Neke od njih su više a neke manje zarazne. Preporuka je da ukoliko veterinar samo sumnja na neku iz ove grupe bolesti sklonite ostale mačke od obolele jedinke. Tipični simptomi su: prekomerno lučenje vodenasto -sluznog nosnog iscetka, povećano suzenje očiju, povišena temperatura, gubitak apetita, potištenost. Najpoznatije su dve bolesti koje svrstavamo pod mačiji grip: zarazni rinotrahetitis (Feline viral rhinotrchetitis) i zaraznu mačiju kijavicu (feline calcivirus). Postoji zajednička zaštitna vakcina.
Tretman: *. 100% sigurna prevencija je vakcinacija.
Mačija infektivna leukemija - Feline leukemia virus (FeLV)
Opis: FeLV oslabljuje mačiji imuno sistem na sličan način na koji SIDA oslabljuje ljudski sistem. FeLV se često naziva mačijom sidom, ponekad šireći paniku među ljudima koji ne poznaju ovu mačiju bolest. Bitno je reći da ljudi ne mogu dobiti SIDU (ili leukemiju) od zaraženih mačaka. Simptomi bolesti su: gubitak apetita, gubitak težine, temperatura, opšta malaksalost životinje. Bolest se prenosi putem pljuvačke, ugrizom, lizanjem ili kijanjem.
Tretman: *. Na žalast za sada je bolest ne izlečiva. Veterinar često može prporučiti eutanaziju seropozitivne mačke. Srećom za zdrave mačke postoji gotovo 100% sigurna vakcina.
Feline Imunodeficiency virus (FIV)
Opis: FIV, poput FeLV-a, deluje na mačke slično kao što virus SIDE deluje na ljude. Kada je bolest otkrivena 1987 godine, prvo je nazvana Feline T-limphotropic Lentivirus (FTLV) zbog sličnosti sa FeLV-om, mada virusi nisu u vezi. I simptomi su joj slični simptomima FeLV-a: anemija, gubitak apetita, gubitak težine, dijareja, malaksalost. Prenosi se kao FeLV.
Tretman: *. Poznato je da su neke mačke koje su imale virus FIV-a živele duže od pet godina uz stalnu veterinarsku pomoć. Ukoliko se bolest pogorša veterinar vam može savetovati eutanaziju. Za sve vreme bolesti mačku morate držati u kući, u izolaciji, odvojenu od ostalih mačaka. I FIV-om se, kao ni FeLV-om ljudi ne mogu zaraziti od mačaka.
Zarazno zapaljenje potrbušnice - Feline infectious peritonitis (FIP)
Opis: Virusna bolest koja se prenosi direktnim kontaktom jedinki. Virus ne može živeti dugo van tela mačke. Simptomi bolesti su: visoka temperatura, gubitak apetita, dijareja. Mačke su obično depresivne, lako se umaraju i mnogo leže. Od FIP-a najčešće oboljevaju mačke mlađe od 5 godina i on postoji u dva oblika: kao takozvani vlažni i suvi FIP. Kod vlažnog oblika FIP-a pored svih nabrojanih simptoma postoji još jedan. Usled nagomilavanja tečnosti stomak se stalno povećava. U najvećem broju slučajeva se pojaviti i otežano disanje kao posledica prisustva vode u plućnoj maramici. Suvi oblik FIP-a je mnogo teži za raspoznavanje. Da bi se, kada se pojave gornji simptomi utvrdilo da li mačka boluje od suvog oblika FIP-a potrebni su laboratorijski nalazi.
Tretman: *. FIP je najčešće fatalan po mačiji život, ali se on može produžiti sa antibioticima, vitaminima i pravilnim zaustavljanjem dehidracije. Međutim, kada mačka počne da odbija hranu mali su izgledi za produženje njenog života tako da vam veterinar može preporučiti eutanaziju. Ukoliko je neka mačka u vašoj kući imala FIP ne smete drugu unositi najmanje mesec dana, ukoliko je niste vakcinisali. Vakcina protiv FIP-a je u Americi i Nemačkoj počela da e daje mačkama još 1991 god.
Infektivna anemija - Feline infectious anaemia (FIA)
Opis: Virusna bolest koja je izuzetno opasna jer se simptomi često teško primećuju. Bolest prenose buve i drugi paraziti kojima je mačija krv hrana, a nose parazit, Haemobartonella felis. Problem je tim veći što majka ne mora da pokazuje znake bolesti a da mačići budu inficirani preko placente. Simptomi bolesti su: tromost, ravnodušnost, gubitak apetita a samim tim i gubitak težine i snage, blede desni. Problem je u tome što su ovi simptomi ponekad toliko slabo primetni, da do naglog razvoja bolesti dolazi tek pošto je mačka bila izložena velikom stresu, ili se pojavila neka druga bolest.
Tretman: *. Antibiotici i vitaminske injekcije, hrana ,ili injekcije, bogata organskim gvožđem. Na Zapadu vetrinari preporučuju i transfuziju krvi. Kao prevenciju redovno čistite ljubimca od spoljnih parazita.


4.2. Parazitarne bolesti
Paraziti mačke dele se u dve grupe: spoljne (ekoparaziti) i unutrašnje (endoparaziti). Ovde ćemo ukratko reći nešto o tim parazitima dok će jednoj vrsti od njih - buvama - biti posvećena cela glava __.
-Ektoparaziti
Buve. Najčešći parazit na mačkama. Svaki put kada četkate i uređujete svoju mačku dobro obratite pažnju na to da li ima buva ili njihovog izmeta - crnih tačkica u krznu mačke. Možda ćete, ukoliko je krzno vaše mačke svetlije, u njemu primetiti i buvu, malog brao insekta, ali je mnogo verovatnije da ćete samo naći njene tragove i to najčešće oko ušiju, po lećima i oko korena repa. Ukoliko se mačka stalno češe i liže u tim oblastima - prekinite sa čitanjem ove i odmah pređite na sledeću glavu knjige.
Vaške. Vaške je mnogo teže uočiti u mačijem krznu od buva pošto su sitne, sivkaste i zavlače se duboko u krzno, tik uz kožu. Za razliku od buva, polažu jaja i razvijaju se na samoj mački. Pošto je verovatno da ukoliko mačka ima vaške ima i buve, primenite isti metod iz glave 10.
Krpelji. Ovi paraziti žive u travi odakle prelaze na mačku. Krećući se po njoj, dolaze do kože, buše je i zarivajći glavu u nju počinju da siasaju krv. Nogama, koje se nalaze neposredno uz glavu učvršćuju se u koži te ih je teško skinuti. Postoje mnogi saveti kako se skidaju krpelji sa tela mačke. Komadićem vate natopljene alkoholom ili uljem dobro nakvasite krpelja i okolinu kožu gde je krpelj zakačen. Nakon minut-dva, skinite ga pincetom vodeći računa da glava krpelja ne ostane u telu mačke. Najsigurniji savet je * i to hitno.
[uga. Najčešći uzročnici šugavosti mačke su paraziti Notoedres i Otodectes. Notoedres šuga započinje na koži glave i oko ušiju odakle se širi na trup. Parazit izaziva jak svrab i mačka se neprestano češe. Lako se može uočiti crvenilo kože, a u kasnijem stadijumu bolesti ona otpada i zahvaćena koža biva prošarana čvorićima i mehurićima ispunjenim tečnošću. Daljim češanjem životinja povređuje kožu koja lako može da prokrvari, a to su vrata kroz koja lako ulaze dalje infekcije. Trentman mačke koju je napala notoedres šuga se sprovodi isključivo pod nadzorom veterinara.
Ušna šuga je lokalizovana samo na ušima jer parazit egzistira samo u koži ušnog kanala koju razjeda i izaziva jak svrab. Ukoliko pregledom unutrašnjosti uha ustanovite veće ili manje naslage, poput smole guste i tamnobraon boje, a pri tome mačka često trese glavom i češe uši - sigurno je da ima ušnu šugu. Osnovno pravilo je da uvo nikada ne treba čistiti suvim štapićem za uši, pošto je sadržaj u uhu lepljiv, teško se skida te je koža ispod ovog sloja erodirana i lako prokrvari. Zbog toga prethodno u uvo sipajte nekoliko kapi zagrejanog parafinskog ili jestivog ulja i sačekajte malo da sadržaj omekša. Ipak, savet je da lečenje prepustite veterinaru.
prilog: pregled uveta kod mačke (CC)
-Endoparaziti
Toksoplazmoza, koju izaziva parazit Toxoplasma gondii, je bolest koja je relativno česta i među ljudima i među mačkama, ali je bitno istaći da je ljudi retko dobijaju od mačaka. Svi oni koji vole da jedu slabo pečeno ili kuvano meso mogu biti zaraženi ovom bolešću. Postoje procene po kojima je oko polovine stanovnika Zapadne Evrope "preležalo" toksoplazmozu . Obično je to blaga bolest, slična blažem obliku gripa, posle koje čovek postaje imun. Toksoplazmoza je opasna za trudnice, naravno ukoliko ranije nisu bile bolesne pa stekle imunitet. Međutim i u suprotnom slučaju, nema potrebe u kući sa trudnicom izbacivati odmah mačku iz nje. Prvo treba uraditi testove da li u organizmu mačke postoje antitela na toksoplazmozu. Ukoliko su tada prisutna u krvi, a na testu za nedelju dana nivo antitela se nije povećao, mačka je nakda ranije bila inficirana i sada je imuna, te ne može nikoga zaraziti. Ukoliko vaša maka nema atitela morate preduzeti određene mere higijenske zaštite trudnice.
- posudu sa posipom nikako ne sme da prazni trudnica. Ko god da to radi uvek posle toga mora dobro oprati ruke. Poželjna je svakodnevna dezinfekcija posude.
- Meso dobro kuvajte i specite, bez obzira da li to radite za vas ili za vašu mačku.
No, bez obzira na sve ovo, trudnice bi trebalo obavezno da saopšte svom doktoru da u kući imaju mačku, te da traže dodatne testove za sebe. [to je sigurno - sigurno je.

Ehinokokus
Opis: Uzročnik bolesti je Ehinococcus granulosus ili tročlana pantljičara, duga svega 2,5 - 6 mm. Larve se nalaze u jetri i plućima domaćih i divljih životinja, ali i kod čoveka. Kod obolelih životinja primećuje se mršavljenje, anemija, proliv, dehidracija. Dlaka je bez sjaja. Kod mlađih mačaka se zapažaju nervni poremećaji. 
Dugo se smatralo da je Ehinococcosa isključivo oboljenje pasa, i da mačke od ovih endoparazita ne oboljevaju. Danas se međutim zna da se i mačke invadiraju od ovih parazita.
Tretman: *. U veterinarskoj praksi postoji već niz delotvornih lekova.
Valjkaste crevne gliste, žive u tankom crevu mačke gde mogu kao odrasle jedinke da postignu dužinu od 5 - 12 cm. Mačka se može zaraziti unošenjem jaja iz spoljne sredine kroz usta. Iz progutanih jaja se u crevima razvijaju larve, a zatim odrasle jedinke. Kada sazru, polažu jaja koja zajedno sa izmetom bivaju izbačena iz mačke. U spoljnoj sredini za dve do četiri nedelje, posle procesa embrioniranja jaja ponovo postaju sposobna za infekciju. 
Končaste crevne gliste - Ancylostomidae. Kao što im i samo ime kaže ove gliste su končastog izgleda, dužine od 1 do 2 cm. Parazitiraju u srednjem delu tankog creva mačke. Postoje dva načina na koji se smeštaju u telo domaćina - kroz usta pa preko pluća i ždrela do tankog creva - ili kroz kožu. 
Pantljičare - Cestode. Mačka se sa svojom najčešćom pantljičarom - psećom - zaražava preko prelaznog domaćina pantljičare što je obično buva. Buva pojede jaje pantljičare, iz koga se razvije larva kada mačka proguta zaraženu buvu. Od larve do zrelog parazita u crevnom traktu mačke potrebno je od 16 - 21 dana. Odrasla pantljičara duga je od 20 45 cm. Zadnji, tzv. zreli članci se kada dođe vreme otkidaju i nose jaja u spoljnu sredinu sa izmetom mačke gde ih čekaju prelazni domaćini pa se tako održava ciklus.
Verovatno ste primetili da ni kod jednog opisa mačijih unutrašnjih parazita nismo dali tretman. Razlog je jednostavan. Borba protiv parazita je stalna, jer se ne može jednom dozom antihelminitika, ili jednim kupanjem, očistiti zauvek svaki parazit iz mačijeg tela. Uz to, bitno je reći da ne postoji univerzalno sredstvo za uništenje svih parazita. Takođe većina ovih sredstava ubija samo odrasle parazite dok im larveni oblici odolevaju. Kako bi sve ove mere trebao da sprovodi sam vlasnik neophodan je stalni kontakt sa veterinarom. On će propisivati sredstva i dozu, kao što će odrediti i vreme i dužinu tretmana. Samo tako ćemo u kući imati mačku bez prisustva spoljnih i unutrašnjih parazita.


4.3. Bolesti očiju
Konjuktivitis
Opis: Skup oboljenja veznjače se naziva konjuktivitisom. Danas se kod oboljenja veznjače, ali i kod drugih očnih oboljenja, zahteva diferencijalna dijagnoza. 
Tretman: *.
prilog: stavljanje masti mačetu u oko (CC)


4.4. Unutrašnje bolesti
Bolesti kože
Opadanje dlake - alopecija
Opis: Alopecijazahteva od veterinara izuzetno suptilan prilaz za otkrivanje njenog uzroka. Postoje stečena i urođena alopecija, ali su obe češće kod kratkodlakih nego kod dugodlakih i poludugodlakih rasa mačaka. Opadanje dlake se najčešće javlja ispod grudi, na abdomenu. Bitno je reći da alopecija može biti i rasno obeležje (reksovi ili sfinga - spinks).
Stečena alopecija se javlja kod hormonskih poreme]aja, kod trovanja ili posle nekih infektivnih bolesti (preležana Panleukopenija), ali u etiologiju alopecije spada i estrus, laktacija ili graviditet.
Mačke često oboljevaju od tzv. endokrine alopecije. Etiologija ove vrste alopecije nije do kraja razjašnjena. Smatra se da se ovde radi o oboljenju hormona štitaste žlezde. Dlaka simetrično opada, ili se proređuje, na abdomenu i na lumbalno-sacralnom delu leđa.
Tretman: *.
Ekcem
Opis: Zapaljenje kože neinfektivne prirode.
Tretman: Mnogo je spoljnih i unutrašnjih činilaca koji mogu izazvati reakciju organizma s patološkim promenama na koži. Od spoljnih činilaca najčešći su paraziti, a od njih buve. Od unutrašnjih činilaca, ekcem se može najčešće pojaviti zbog loše, neadekvatne i jednolične ishrane. Oslobodite mačku parazita (pogledati glavu __) ili joj promenite ishranu (pogledati glavu _). Ukoliko ne pomogne - *.
Dermatomikoza
Opis: Oboljenja kože kod mačaka koja su izazvana parazitima biljnog porekla - popularno nazvanim gljivice. Na zaraženoj mački se pojavljuju polja okruglog ili ovalnog oblika bez dlaka. Najčešća mesta na kojima se ovi "pečati" bez dlaka pojavljuju su: uši, koren repa i ekstremiteti. Mnogo je češća na mačićima nego na odraslim jedinkama.
Tretman: *. Hitnost je izuzetno bitna pošto dermatomikoza spada u zoonoze - bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude. Gljivične spore mogu opstati vrlo dugo u zatvorenom prostoru te je potrebno uraditi i dezinfekciju prostorije po uputstvima veterinara. Pogledati pod paraziti.
Alergije
Opis: Različite, neuobičajene promene na mački, najčešće izražene u vidu dijareje, zbog loše ishrane, ili u nekoj vrsti ekcema, zbog ujeda buva.
Tretman: Obratite pažnju na ishranu kako bi otkrili šta može kod nje biti uzrok proliva (vrlo često od mleka i mlečnih prerađevina mačke dobiju dijareju; pogledati glavu _.). Osloboditi mačku buva (videti glavu __). Ukoliko je ovo neuspešno - *. Pogledati pod Ekcem.


4.5. Bolesti disajnih organa
Zapaljenje sluznice nosa - Rinitis
Opis: Zapaljenjesluznice nosa ili rinitis je veoma često oboljenje mačaka, naročito orijentalnih rasa. Kod obolelih mačaka pojavljuje se jednostrani ili obostrani nosni iscedak. Disanje je otežano te životinje često dišu na usta. Bolest često prelazi u hroničnu formu i tada ćemo imati mačku sa stalnim suzavo-gnojnom upalom nosne šupljine.
Tretman: *. Bitno je razlikovati ovu upalu od upale sluznice nosa, a koja se pojavljuje kao posledica calisi virose, infektivnog rhinitotrachetitisa i klamidioze mačaka. Stafilokoke spadaju u najčešće uzročnike rinitisa.
Oboljenje grkljana - Laringitis
Opis: Oboljenje grkljana najčešće nastaje kao posledica nazeba, ali značaj imaju i dispozicioni faktori. Javlja se najčešće zimi. Najčešće se manifestuje kao suv, a u kasnijem periodu vlažan kašalj. 
Tretman: *. 
Oboljenje dušnika i bronhija - Tracheobronchitis
Opis: U novije vreme ustanovljeno je zajedničko oboljenje dušnika i bronhija mačaka uzrokovano virusima. Javlja se kašalj, koji je na početku suv i bolan, posle nekoliko dana postaje vlažan i manje bolan, koji prati obilan obostrani nosni iscedak. 
Tretman: *. Ukoliko se ne leči na vreme akutna faza može preći u hroničnu. Bitno je znati da je životinji pored adekvatnog tretmana veterinara potrebno obezbediti i optimalne zoohigijenske uslove.
Zapaljenje pluća - Pneumonia 
Opis: Oboljenje organa za disanje kod kojeg su glavni simptomi brzo i "plitko" disanje i visoka temperatura.
Tretman: *. Izuzetno hitno.


4.6. Bolesti digestivnog trakta
Zapaljenje desni
Opis: Mačka i pored želje odbija hranu i često balavi. Kada joj otvorimo usta zapažamo da je sluzokoža desni crvena i natečena. Mačka često ima loš zadah iz usta.
Tretman: *. Ishrana mačke mora da bude raznovrsna, kako bi podmirivala njene potrebe za vitaminima i mineralnim materijama. Jednom godišnje redovna kontrola zuba i skidanje zubnog kamenca, kada je potrebno.
Zapaljenje sluznice usne dupljine - stomatitis
Opis: Zapaljenje sluznice usne dupljine je često oboljenje pogotovu starijih mačaka. Uzročnici bolesti mogu biti virusi, bakterije, gljivice, ali i mehaničke povrede. U sindrom stomatitisa ulazi pre svega jaka slaivacija, smrdljivi zadah i anoreksija. Kao prateća pojava (bolest) stomatitisa često se javlja zapaljenje jezika (glossitis).
Tretman: *. Lečenje je dugotrajno i uporno. U zapuštenim slučajevima može doći do pojave gagrenoznog zapaljenja usne sluznice (nome).
prilog: pregled zuba i usne šupljine (CC)
Dijareja - proliv
Opis: Često vršenje nužde. Retka stolica.
Tretman: Dijareja se često pojavi kada nahranimo mačku živom džigericem ili mlekom. Nemojte davati mački da jede 24 sata i dijareja će proći. Ukoliko potraje duže - *.
Zatvor
Opis: Nemogućnost vršenja velike nužde.
Tretman: Dajte mački da jede sardinu iz konzerve, ili joj dajte samo ulje iz sardine. Ukoliko ne želi to da jede postarajte se da popije puno tečnosti. Ukoliko ni to ne pomogne - *.


4.7. Bolesti urinarnog trakta
Mačiji urološki sindrom - Feline urological sindrom (FUS)
Opis: Ovaj naziv podrazumeva skup bolesti koje se odnose na urinarni trakt. Najopasniji od svih uroloških sindroma je stvaranje peska ili kamena u urinarnim putevima. Mokraćno kamenje se stvara usled taloženja mineralnih soli u mokraćnim putevima. Vremenom to kamenje može začepiti ureter i nastaje zatvaranje mokraćnog kanala, a samim tim dolazi i do nemogućnosti mokrenja. Usled nakupljanja mokraće u bešici trbuh mačke postaje vidno uvećan. Mačka može početi da mokri onda kada može, ne birajući mesto, ili provoditi mnogo vremena u svom W.C.-u. Gotovo neprestano liže penis, odnosno vaginu. Simptomi FUS-a su još: često napinjanje pri kome mačka ispušta samo malo urina sa primesama krvi, očigledan bol, depresija i problemi u hodu. Bolest mnogo češće pogađa mužjake nego ženke.
Tretman: *. Ukoliko je bešika potpuno blokirana neophodna je hiruška intervencija. U blažim oblicima (cistitis - hronično ili akutno zapaljenje bešike), posle tretmana antibioticima veterinar može preporučiti posebnu suvu hranu, sa smanjenim procentom magnezijuma koja se može kupiti u zapadnim zemljama. Da bi sprečili pojavu FUS-a hranite mačku češće u toku dana, a ne samo jednom. Pokušajte da naterate mačku da pije što više vode, tako što ćete joj hranu malo posoliti. Ne dajte mački da jede previše obične suve hrane, posebno ne mužjaku. O pravilnom načinu ishrane - glava 8.

Zapaljenje mokraćne bešike
Opis: Mačka se često namešta u položaj za mokrenje ispuštajući samo male količine urina, a ponekad nailazimo i na tragove krvi u mokraći. Dosta je česta bolest kod starijih kastriranih mužjaka.
Tretman: *. Neophodna je hitna dijagnoza veterinara pošto su slični simptomi kao i kod FUS-a. Kao preventivu ne dajte mužjacima previše suve hrane.


4.8. Ostalo
Absces
Opis: Oteklina puna gnoja. Nastaje usled infekcije zbog ogrebotine nastale u tuči, zbog posekotine i sl.
Trtetman: *. Najčešće se daju injekcije antibiotika. Absces se otvara hiruškim putem. Dalji postupci po savetu veterinara.
Anemija
Opis: Gubitak crvenih krvnih zrnaca dovodi do gubitka apetita, promene boje desni, i generalno gledano do lošeg izgleda.
Tretman: *. Veterinar može savetovati pojačanu ishranu i preporučiti davanje vitamina. Na zapadu postoji i mogućnost transfuzije krvi.
Zapaljenje dojke - mastitis
Opis: Najčešće nastaje kod mačaka koje doje. Simptomi su: crvenilo dojki, bolan otok, često povišena temperatura i odbijanje hrane.
Tretman: *. [to hitnije se obratite veterinaru pogotovu ukoliko mačka doji, jer možete izgubiti mačiće.

Neki od nas koji imaju mačke za kućne ljubimce možda će se sresti sa predlogom veterinara da nad njom izvrši eutanaziju - uspavljivanje. Pre svega nemojte napasti veterinara zbog toga. Sigurno je da je on dobro razmislio pre nego što je pred vas izneo taj predlog. Ovo se obično radi pomoću bezbolne injekcije sa prevelikom dozom barbiturata. To je ista vrsta injekcije koju ljubimci primaju kao anesteziju kod hiruških intervencija, samo u mnogo većoj dozi. Prestanak života nastaje obično posle petnaestak sekundi. Većina veterinara ne voli da vlasnici budu prisutni prilikom eutanzije. Verujte im na reč da tako štite vas od nepotrebnog stresa i bolnog rastanka. 
Kada bi trebalo da poslušate savet veterinara i izvršite eutanaziju? Pitanje je izuzetno komplikovano, ako kao mogući odgovori se nameću sledeći:
- vaša mačka je u stadijumu bolesti od koje nema izlečenja. Trpi bolove koji se ne mogu ni jednim lekom ublažiti.
- život je za nju izgubio svaki smisao pošto je prestara ili ima izuzetno teške fizičke povrede.
- vaša mačka je nosilac neke teške zarazne bolesti za koju znate da nema leka (kao što je zarazna mačija leukemija - FeLV), a koju može lako preneti drugim mačkama.
Siguran sam da je odluka teška ali vam preporučujem da poslušate savet veterinara - bez obzira kakav on bio.


This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović - © Tomislav Damnjanović (1993). All rights reserved.
Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:
• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only
• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system.