Bolesti mačaka

Pre nego što uopšte počnete da čitate ovu glavu upoznaćemo se sa zlatnim pravilom: "Mačke su izuzetno zdrave životinje." Prirodna selekcija ih je napravila zdravim i otpornim na bolesti i najverovatnije da vašu mačku nećete morati da vodite veterinaru sem na redovne kontrole i vakcinaciju. Gornje pravilo pogotovo važi za mačke koje skoro ceo svoj život provedu u kući.
Pošto nemaju dodira sa drugim životinjama i sa njihovim bacilima smanjuje se i mogućnost njihove zaraze. Oni koj mačku drže stalno u stanu imaju još jednu prednost jer će nepogrešivo znati kada je mačka bolesna - onda kada se ne ponaša onako kako se uvek ponaša. I još jedno zlatno pravilo. Kada vam se učini da je mačka bolesna nikada ne postavljajte dijagnozu sami. Za to služe veterinari.

1. Veterinar
Pre svega, izaberite veterinara za svoju mačku čim ona dođe u kuću, a ne kada vam on zatreba. Tada je obično kasno. Ukoliko do sada niste imali mačke pitajte prijatelje koji ih imaju da li oni znaju veterinara koji zna dosta oko mačaka. Razlog za ovakav način izbora je jednostavan. Neki veterinari su ipak bolji sa konjima, neki sa psima, neki znaju dosta oko ptica. Ukoliko za svoju mačku birate veterinara po istom principu po kom birate lekara za sebe - nećete pogrešiti. Naravno, u nekim krajevima možda i nemate mnogo izbora, ali opet raspitajte se da li neko od lokalnih veterinara ima ili voli mačke. Možda je on pravi izbor iako nema ordinaciju. Nipošto nemojte izabrati veterinara zato što vam je najbliži ili zato što ste čuli da je najjeftiniji. To se može kasnije osvetiti. Ne dajte ni da vas fasciniraju silna slova, titule i skraćenice ispred imena i prezimena veterinara, ili preporuke prijatelja. Pouzdajte se u svoj osećaj i u to da li on može da zadobije poverenje vaše mačke. Veterinar mora da poznaje mačke i njihove bolesti, kao što bi i vama trebalo da se obraća jednostavnim jezikom, bez previše naučnih izraza. U zapadnoj Evropi su veterinari mnogo više od pukih doktora za bolesne ljubimce. Oni prodaju i posebne hrane za bolesne mačke, imaju sprejeve i šampone protiv buva i daju ponekad i savete gde i kome možete pokloniti mače. Razgovarajte prilikom prvog susreta sa njim da li hoće da vam pomogne i nakon radnog vremena. Postoji nešto kao Marfijev zakon da se sve nesreće sa mačkama događaju baš po završetku radnog vremena veterinarske ordinacije. Kada izaberete veterinara, preporučujem da brojeve njegovog telefona zapišete u svim imenicima koje posedujete, i da taj broj memorišete u telefonu pored brojeva ostalih hitnih telefona.
prilog: veterinar pregleda mačku

2. Nesreća ili bolest
Ukoliko vam se čini da je vašoj mački zbog nesreće ili bolesti potrebna pomoć (a ukoliko sumnjate sigurno treba) nazovite telofonom veterinara. Opišite mu simptome ili problem jasno koliko možete, i ostavite da veterinar odluči da li je bolje da vi dođete u ordinaciju ili on kod vas. Pravilo za vlasnike mačaka bi trebalo da bude: "Ukoliko sumnjate u zdravlje svoje mačke - pozovite profesionalca." Razlog je jednostavan. Mačke stoički podnose bol i mogu biti ozbiljno bolesne kada primetite prve spoljne simptome. Zbog toga je pažljivo posmatrajte i za svaku ozbiljniju promenu u ponašanju ili izgledu pozovite veterinara. Ne bojte se da ćete biti dosadni. Uostalom bolje je biti i dosadan nego izgubiti mačku zbog toga što se niste konsultovali sa stručnjakom.
Još jedan vrlo bitan savet. Nikada, ali baš nikada, ne dajte nikakav lek pre nego što se posavetujete sa veterinarom. Mnogi lekovi koje ljudi svakodnevno upotrebljavaju u velikim količinama mogu biti smrtonosni za mačku i u maloj dazi. Najbolji primer za to je aspirin (acetilsalicilna kiselina) koji može usmrtiti mačku ili joj u boljem slučaju napraviti neku burnu reakciju u organizmu.
prilog: davanje pilula mački

3. Simptomi bolesti
Iako je stalno povraćanje znak da je mačka ozbiljno bolesna i da treba odmah pozvati veterinara, pojedinačan slučaj nije tako opasan. Možda je mačka povratila zato što se prejela ili je jela suviše brzo, možda je jednostavno izbacila nakupljenu dlaku iz želuca ili je to reakcija na novu hranu. Takođe ne morate odmah da zovete veterinara ukoliko je mačka nekoliko puta kinula. Možda joj je ušla prašina u nos, pa reaguje slično čoveku. Ne treba da trčite kod veterinara ni ukoliko primetite da mačka ima dijareju, ali morate da reagujete brzo. Zapitajte se prvo da li je mačka u poslednjih nekoliko sati imala veliki stres, ili je jela novu hranu, ili je možda pojela previše suve hrane ili žive džigerice. No, ukoliko su odgovori na sva tri pitanja - NE - bez odlaganja pozovite veterinara. Za razliku od ovih simptoma koji ponekad i jesu i nisu simptomi bolesti, sigurni simptomi bolesti su: gubitak apetita, tromost, nedostatak interesovanja mačke za događaje oko nje, nemanje želje za igrom i ponekad, ljudski rečeno, potištenost i mrzovoljnost. Sve ovo naravno u poređenju sa normalnim mačijim ponašanjem. Pojava trećeg očnog kapka je takođe znak da je mačka bolesna i da morate hitno pozvati veterinara. Mačka je sigurno bolesna ukoliko su joj disanje i puls ubrzani ili usporeni . Neke mačke kada su bolesne vole da budu sakrivene na tamnom mirnom mestu. Kada primetite bilo koji od ovih simptoma nemojte u radno vreme okretati telefon veterinara za savet. Odnesite mačku odmah na pregled.

4. Bolesti
Na ovoj i sledećim stranicama kada god vidite simbol zvezdice ( * ) znajte da on označava da je neophodna hitna pomoć veterinara ili njegov savet. Ne oklevajte u tom slučaju da ga pozovete.

4.1. Zarazne bolesti
Tuberkoloza
Opis: Ne spada u ređe infektivne bolesti mačaka. Uzročnik tuberkuloze je Mikrobacterium tuberculosis i Mikrobakterium bovis. Infekcija može biti aerogena ili oralna.Primarna žarišta kod mačaka su, pored pluća i limfnih čvorova, još i creva, koža i oči. Kod mačaka je alimentarna infekcija češća nego infekcija putem vazduha. Opšti znaci oboljenja su: febra, prekomerno mršavljenje, otežano disanje, anemija, čest kašalj. Kod kožnog oblika mogu se razviti apscesi i fistule, naročito na glavi i vratu. 
Tretman: * Lečenje obavezno prepustiti veterinaru, koji će sprovesti tretman lekovima iz humane medicine. Postoji, međutim, u zapadnoj veterinarskoj praksi, generalni stav da mačku obolelu od tuberkuloze treba humano uspavati.
Besnilo
Izuzev Australije, Novog Zelanda i Japana, besnilo je u celom svetu rašireno. Besnilo je akutno virusno infektivno oboljenje svih domaćih i divljih životinja i čoveka koje se isključivo prenosi ujedom besne životinje. Uzročnik besnila spada u grupu Rhabdo-virusa, genus Lyssa. Prirodna infekcija nastaje gotovo uvek ujedom besne životinje (vrlo retko na drugi način) i uvek preko virulentne sline. Inkubacija je veoma promenljiva i ona traje od dve do osam nedelja pa sve do godinu dana. Kod mačaka se češće javlja takozvano "tiho besnilo".
Tretman: *. Kod nas se svake godine sprovodi obavezno cepljenje mačaka protiv besnila. Literatura predlaže korišćenje umrtvljene vakcine.
Mačija kuga - Feline infektious Enteritis - Panleukopenija
Opis: Virusna bolest koja se izuzetno lako prenosi i razvija, ali koja se srećom gotovo 100% sprečava vakcinom koja se daje, u kombinaciji sa vakcinom protiv mačijeg gripa, u osmoj i dvanestoj nedelji a kasnije jednom godišnje. Simptomi su: izuzetno visoka temperatura, proliv - često sluzav i krvav, povraćanje, bolan abdomen, gubljenje apetita i interesa za okolinu. Mačka može pokazivati želju da pije ali često to ne može da uradi.
Tretman: *. Odmah pozovite veterinara ukoliko posumnjate da je mačka zaražena panleukopenijom. Ne nosite mačku veterinaru i izolujte ostale mačke od nje. Kod nevakcinisane mačke su mali izgledi za izlečenje. Bez obzira na to da li je mačka izlečena ili ne uništite svu posteljinu na kojoj je spavala. Ukoliko vam mačka ugine sledećih 6 meseci ne donosite u kuću nevakcinisanu mačku. Najsigurnija prevencija je vakcinacija.
Mačiji grip
Opis: Zajedničko ime za nekoliko sličnih virusnih oboljenja. Neke od njih su više a neke manje zarazne. Preporuka je da ukoliko veterinar samo sumnja na neku iz ove grupe bolesti sklonite ostale mačke od obolele jedinke. Tipični simptomi su: prekomerno lučenje vodenasto -sluznog nosnog iscetka, povećano suzenje očiju, povišena temperatura, gubitak apetita, potištenost. Najpoznatije su dve bolesti koje svrstavamo pod mačiji grip: zarazni rinotrahetitis (Feline viral rhinotrchetitis) i zaraznu mačiju kijavicu (feline calcivirus). Postoji zajednička zaštitna vakcina.
Tretman: *. 100% sigurna prevencija je vakcinacija.
Mačija infektivna leukemija - Feline leukemia virus (FeLV)
Opis: FeLV oslabljuje mačiji imuno sistem na sličan način na koji SIDA oslabljuje ljudski sistem. FeLV se često naziva mačijom sidom, ponekad šireći paniku među ljudima koji ne poznaju ovu mačiju bolest. Bitno je reći da ljudi ne mogu dobiti SIDU (ili leukemiju) od zaraženih mačaka. Simptomi bolesti su: gubitak apetita, gubitak težine, temperatura, opšta malaksalost životinje. Bolest se prenosi putem pljuvačke, ugrizom, lizanjem ili kijanjem.
Tretman: *. Na žalast za sada je bolest ne izlečiva. Veterinar često može prporučiti eutanaziju seropozitivne mačke. Srećom za zdrave mačke postoji gotovo 100% sigurna vakcina.
Feline Imunodeficiency virus (FIV)
Opis: FIV, poput FeLV-a, deluje na mačke slično kao što virus SIDE deluje na ljude. Kada je bolest otkrivena 1987 godine, prvo je nazvana Feline T-limphotropic Lentivirus (FTLV) zbog sličnosti sa FeLV-om, mada virusi nisu u vezi. I simptomi su joj slični simptomima FeLV-a: anemija, gubitak apetita, gubitak težine, dijareja, malaksalost. Prenosi se kao FeLV.
Tretman: *. Poznato je da su neke mačke koje su imale virus FIV-a živele duže od pet godina uz stalnu veterinarsku pomoć. Ukoliko se bolest pogorša veterinar vam može savetovati eutanaziju. Za sve vreme bolesti mačku morate držati u kući, u izolaciji, odvojenu od ostalih mačaka. I FIV-om se, kao ni FeLV-om ljudi ne mogu zaraziti od mačaka.
Zarazno zapaljenje potrbušnice - Feline infectious peritonitis (FIP)
Opis: Virusna bolest koja se prenosi direktnim kontaktom jedinki. Virus ne može živeti dugo van tela mačke. Simptomi bolesti su: visoka temperatura, gubitak apetita, dijareja. Mačke su obično depresivne, lako se umaraju i mnogo leže. Od FIP-a najčešće oboljevaju mačke mlađe od 5 godina i on postoji u dva oblika: kao takozvani vlažni i suvi FIP. Kod vlažnog oblika FIP-a pored svih nabrojanih simptoma postoji još jedan. Usled nagomilavanja tečnosti stomak se stalno povećava. U najvećem broju slučajeva se pojaviti i otežano disanje kao posledica prisustva vode u plućnoj maramici. Suvi oblik FIP-a je mnogo teži za raspoznavanje. Da bi se, kada se pojave gornji simptomi utvrdilo da li mačka boluje od suvog oblika FIP-a potrebni su laboratorijski nalazi.
Tretman: *. FIP je najčešće fatalan po mačiji život, ali se on može produžiti sa antibioticima, vitaminima i pravilnim zaustavljanjem dehidracije. Međutim, kada mačka počne da odbija hranu mali su izgledi za produženje njenog života tako da vam veterinar može preporučiti eutanaziju. Ukoliko je neka mačka u vašoj kući imala FIP ne smete drugu unositi najmanje mesec dana, ukoliko je niste vakcinisali. Vakcina protiv FIP-a je u Americi i Nemačkoj počela da e daje mačkama još 1991 god.
Infektivna anemija - Feline infectious anaemia (FIA)
Opis: Virusna bolest koja je izuzetno opasna jer se simptomi često teško primećuju. Bolest prenose buve i drugi paraziti kojima je mačija krv hrana, a nose parazit, Haemobartonella felis. Problem je tim veći što majka ne mora da pokazuje znake bolesti a da mačići budu inficirani preko placente. Simptomi bolesti su: tromost, ravnodušnost, gubitak apetita a samim tim i gubitak težine i snage, blede desni. Problem je u tome što su ovi simptomi ponekad toliko slabo primetni, da do naglog razvoja bolesti dolazi tek pošto je mačka bila izložena velikom stresu, ili se pojavila neka druga bolest.
Tretman: *. Antibiotici i vitaminske injekcije, hrana ,ili injekcije, bogata organskim gvožđem. Na Zapadu vetrinari preporučuju i transfuziju krvi. Kao prevenciju redovno čistite ljubimca od spoljnih parazita.


4.2. Parazitarne bolesti
Paraziti mačke dele se u dve grupe: spoljne (ekoparaziti) i unutrašnje (endoparaziti). Ovde ćemo ukratko reći nešto o tim parazitima dok će jednoj vrsti od njih - buvama - biti posvećena cela glava __.
-Ektoparaziti
Buve. Najčešći parazit na mačkama. Svaki put kada četkate i uređujete svoju mačku dobro obratite pažnju na to da li ima buva ili njihovog izmeta - crnih tačkica u krznu mačke. Možda ćete, ukoliko je krzno vaše mačke svetlije, u njemu primetiti i buvu, malog brao insekta, ali je mnogo verovatnije da ćete samo naći njene tragove i to najčešće oko ušiju, po lećima i oko korena repa. Ukoliko se mačka stalno češe i liže u tim oblastima - prekinite sa čitanjem ove i odmah pređite na sledeću glavu knjige.
Vaške. Vaške je mnogo teže uočiti u mačijem krznu od buva pošto su sitne, sivkaste i zavlače se duboko u krzno, tik uz kožu. Za razliku od buva, polažu jaja i razvijaju se na samoj mački. Pošto je verovatno da ukoliko mačka ima vaške ima i buve, primenite isti metod iz glave 10.
Krpelji. Ovi paraziti žive u travi odakle prelaze na mačku. Krećući se po njoj, dolaze do kože, buše je i zarivajći glavu u nju počinju da siasaju krv. Nogama, koje se nalaze neposredno uz glavu učvršćuju se u koži te ih je teško skinuti. Postoje mnogi saveti kako se skidaju krpelji sa tela mačke. Komadićem vate natopljene alkoholom ili uljem dobro nakvasite krpelja i okolinu kožu gde je krpelj zakačen. Nakon minut-dva, skinite ga pincetom vodeći računa da glava krpelja ne ostane u telu mačke. Najsigurniji savet je * i to hitno.
[uga. Najčešći uzročnici šugavosti mačke su paraziti Notoedres i Otodectes. Notoedres šuga započinje na koži glave i oko ušiju odakle se širi na trup. Parazit izaziva jak svrab i mačka se neprestano češe. Lako se može uočiti crvenilo kože, a u kasnijem stadijumu bolesti ona otpada i zahvaćena koža biva prošarana čvorićima i mehurićima ispunjenim tečnošću. Daljim češanjem životinja povređuje kožu koja lako može da prokrvari, a to su vrata kroz koja lako ulaze dalje infekcije. Trentman mačke koju je napala notoedres šuga se sprovodi isključivo pod nadzorom veterinara.
Ušna šuga je lokalizovana samo na ušima jer parazit egzistira samo u koži ušnog kanala koju razjeda i izaziva jak svrab. Ukoliko pregledom unutrašnjosti uha ustanovite veće ili manje naslage, poput smole guste i tamnobraon boje, a pri tome mačka često trese glavom i češe uši - sigurno je da ima ušnu šugu. Osnovno pravilo je da uvo nikada ne treba čistiti suvim štapićem za uši, pošto je sadržaj u uhu lepljiv, teško se skida te je koža ispod ovog sloja erodirana i lako prokrvari. Zbog toga prethodno u uvo sipajte nekoliko kapi zagrejanog parafinskog ili jestivog ulja i sačekajte malo da sadržaj omekša. Ipak, savet je da lečenje prepustite veterinaru.
prilog: pregled uveta kod mačke (CC)
-Endoparaziti
Toksoplazmoza, koju izaziva parazit Toxoplasma gondii, je bolest koja je relativno česta i među ljudima i među mačkama, ali je bitno istaći da je ljudi retko dobijaju od mačaka. Svi oni koji vole da jedu slabo pečeno ili kuvano meso mogu biti zaraženi ovom bolešću. Postoje procene po kojima je oko polovine stanovnika Zapadne Evrope "preležalo" toksoplazmozu . Obično je to blaga bolest, slična blažem obliku gripa, posle koje čovek postaje imun. Toksoplazmoza je opasna za trudnice, naravno ukoliko ranije nisu bile bolesne pa stekle imunitet. Međutim i u suprotnom slučaju, nema potrebe u kući sa trudnicom izbacivati odmah mačku iz nje. Prvo treba uraditi testove da li u organizmu mačke postoje antitela na toksoplazmozu. Ukoliko su tada prisutna u krvi, a na testu za nedelju dana nivo antitela se nije povećao, mačka je nakda ranije bila inficirana i sada je imuna, te ne može nikoga zaraziti. Ukoliko vaša maka nema atitela morate preduzeti određene mere higijenske zaštite trudnice.
- posudu sa posipom nikako ne sme da prazni trudnica. Ko god da to radi uvek posle toga mora dobro oprati ruke. Poželjna je svakodnevna dezinfekcija posude.
- Meso dobro kuvajte i specite, bez obzira da li to radite za vas ili za vašu mačku.
No, bez obzira na sve ovo, trudnice bi trebalo obavezno da saopšte svom doktoru da u kući imaju mačku, te da traže dodatne testove za sebe. [to je sigurno - sigurno je.

Ehinokokus
Opis: Uzročnik bolesti je Ehinococcus granulosus ili tročlana pantljičara, duga svega 2,5 - 6 mm. Larve se nalaze u jetri i plućima domaćih i divljih životinja, ali i kod čoveka. Kod obolelih životinja primećuje se mršavljenje, anemija, proliv, dehidracija. Dlaka je bez sjaja. Kod mlađih mačaka se zapažaju nervni poremećaji. 
Dugo se smatralo da je Ehinococcosa isključivo oboljenje pasa, i da mačke od ovih endoparazita ne oboljevaju. Danas se međutim zna da se i mačke invadiraju od ovih parazita.
Tretman: *. U veterinarskoj praksi postoji već niz delotvornih lekova.
Valjkaste crevne gliste, žive u tankom crevu mačke gde mogu kao odrasle jedinke da postignu dužinu od 5 - 12 cm. Mačka se može zaraziti unošenjem jaja iz spoljne sredine kroz usta. Iz progutanih jaja se u crevima razvijaju larve, a zatim odrasle jedinke. Kada sazru, polažu jaja koja zajedno sa izmetom bivaju izbačena iz mačke. U spoljnoj sredini za dve do četiri nedelje, posle procesa embrioniranja jaja ponovo postaju sposobna za infekciju. 
Končaste crevne gliste - Ancylostomidae. Kao što im i samo ime kaže ove gliste su končastog izgleda, dužine od 1 do 2 cm. Parazitiraju u srednjem delu tankog creva mačke. Postoje dva načina na koji se smeštaju u telo domaćina - kroz usta pa preko pluća i ždrela do tankog creva - ili kroz kožu. 
Pantljičare - Cestode. Mačka se sa svojom najčešćom pantljičarom - psećom - zaražava preko prelaznog domaćina pantljičare što je obično buva. Buva pojede jaje pantljičare, iz koga se razvije larva kada mačka proguta zaraženu buvu. Od larve do zrelog parazita u crevnom traktu mačke potrebno je od 16 - 21 dana. Odrasla pantljičara duga je od 20 45 cm. Zadnji, tzv. zreli članci se kada dođe vreme otkidaju i nose jaja u spoljnu sredinu sa izmetom mačke gde ih čekaju prelazni domaćini pa se tako održava ciklus.
Verovatno ste primetili da ni kod jednog opisa mačijih unutrašnjih parazita nismo dali tretman. Razlog je jednostavan. Borba protiv parazita je stalna, jer se ne može jednom dozom antihelminitika, ili jednim kupanjem, očistiti zauvek svaki parazit iz mačijeg tela. Uz to, bitno je reći da ne postoji univerzalno sredstvo za uništenje svih parazita. Takođe većina ovih sredstava ubija samo odrasle parazite dok im larveni oblici odolevaju. Kako bi sve ove mere trebao da sprovodi sam vlasnik neophodan je stalni kontakt sa veterinarom. On će propisivati sredstva i dozu, kao što će odrediti i vreme i dužinu tretmana. Samo tako ćemo u kući imati mačku bez prisustva spoljnih i unutrašnjih parazita.


4.3. Bolesti očiju
Konjuktivitis
Opis: Skup oboljenja veznjače se naziva konjuktivitisom. Danas se kod oboljenja veznjače, ali i kod drugih očnih oboljenja, zahteva diferencijalna dijagnoza. 
Tretman: *.
prilog: stavljanje masti mačetu u oko (CC)


4.4. Unutrašnje bolesti
Bolesti kože
Opadanje dlake - alopecija
Opis: Alopecijazahteva od veterinara izuzetno suptilan prilaz za otkrivanje njenog uzroka. Postoje stečena i urođena alopecija, ali su obe češće kod kratkodlakih nego kod dugodlakih i poludugodlakih rasa mačaka. Opadanje dlake se najčešće javlja ispod grudi, na abdomenu. Bitno je reći da alopecija može biti i rasno obeležje (reksovi ili sfinga - spinks).
Stečena alopecija se javlja kod hormonskih poreme]aja, kod trovanja ili posle nekih infektivnih bolesti (preležana Panleukopenija), ali u etiologiju alopecije spada i estrus, laktacija ili graviditet.
Mačke često oboljevaju od tzv. endokrine alopecije. Etiologija ove vrste alopecije nije do kraja razjašnjena. Smatra se da se ovde radi o oboljenju hormona štitaste žlezde. Dlaka simetrično opada, ili se proređuje, na abdomenu i na lumbalno-sacralnom delu leđa.
Tretman: *.
Ekcem
Opis: Zapaljenje kože neinfektivne prirode.
Tretman: Mnogo je spoljnih i unutrašnjih činilaca koji mogu izazvati reakciju organizma s patološkim promenama na koži. Od spoljnih činilaca najčešći su paraziti, a od njih buve. Od unutrašnjih činilaca, ekcem se može najčešće pojaviti zbog loše, neadekvatne i jednolične ishrane. Oslobodite mačku parazita (pogledati glavu __) ili joj promenite ishranu (pogledati glavu _). Ukoliko ne pomogne - *.
Dermatomikoza
Opis: Oboljenja kože kod mačaka koja su izazvana parazitima biljnog porekla - popularno nazvanim gljivice. Na zaraženoj mački se pojavljuju polja okruglog ili ovalnog oblika bez dlaka. Najčešća mesta na kojima se ovi "pečati" bez dlaka pojavljuju su: uši, koren repa i ekstremiteti. Mnogo je češća na mačićima nego na odraslim jedinkama.
Tretman: *. Hitnost je izuzetno bitna pošto dermatomikoza spada u zoonoze - bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude. Gljivične spore mogu opstati vrlo dugo u zatvorenom prostoru te je potrebno uraditi i dezinfekciju prostorije po uputstvima veterinara. Pogledati pod paraziti.
Alergije
Opis: Različite, neuobičajene promene na mački, najčešće izražene u vidu dijareje, zbog loše ishrane, ili u nekoj vrsti ekcema, zbog ujeda buva.
Tretman: Obratite pažnju na ishranu kako bi otkrili šta može kod nje biti uzrok proliva (vrlo često od mleka i mlečnih prerađevina mačke dobiju dijareju; pogledati glavu _.). Osloboditi mačku buva (videti glavu __). Ukoliko je ovo neuspešno - *. Pogledati pod Ekcem.


4.5. Bolesti disajnih organa
Zapaljenje sluznice nosa - Rinitis
Opis: Zapaljenjesluznice nosa ili rinitis je veoma često oboljenje mačaka, naročito orijentalnih rasa. Kod obolelih mačaka pojavljuje se jednostrani ili obostrani nosni iscedak. Disanje je otežano te životinje često dišu na usta. Bolest često prelazi u hroničnu formu i tada ćemo imati mačku sa stalnim suzavo-gnojnom upalom nosne šupljine.
Tretman: *. Bitno je razlikovati ovu upalu od upale sluznice nosa, a koja se pojavljuje kao posledica calisi virose, infektivnog rhinitotrachetitisa i klamidioze mačaka. Stafilokoke spadaju u najčešće uzročnike rinitisa.
Oboljenje grkljana - Laringitis
Opis: Oboljenje grkljana najčešće nastaje kao posledica nazeba, ali značaj imaju i dispozicioni faktori. Javlja se najčešće zimi. Najčešće se manifestuje kao suv, a u kasnijem periodu vlažan kašalj. 
Tretman: *. 
Oboljenje dušnika i bronhija - Tracheobronchitis
Opis: U novije vreme ustanovljeno je zajedničko oboljenje dušnika i bronhija mačaka uzrokovano virusima. Javlja se kašalj, koji je na početku suv i bolan, posle nekoliko dana postaje vlažan i manje bolan, koji prati obilan obostrani nosni iscedak. 
Tretman: *. Ukoliko se ne leči na vreme akutna faza može preći u hroničnu. Bitno je znati da je životinji pored adekvatnog tretmana veterinara potrebno obezbediti i optimalne zoohigijenske uslove.
Zapaljenje pluća - Pneumonia 
Opis: Oboljenje organa za disanje kod kojeg su glavni simptomi brzo i "plitko" disanje i visoka temperatura.
Tretman: *. Izuzetno hitno.


4.6. Bolesti digestivnog trakta
Zapaljenje desni
Opis: Mačka i pored želje odbija hranu i često balavi. Kada joj otvorimo usta zapažamo da je sluzokoža desni crvena i natečena. Mačka često ima loš zadah iz usta.
Tretman: *. Ishrana mačke mora da bude raznovrsna, kako bi podmirivala njene potrebe za vitaminima i mineralnim materijama. Jednom godišnje redovna kontrola zuba i skidanje zubnog kamenca, kada je potrebno.
Zapaljenje sluznice usne dupljine - stomatitis
Opis: Zapaljenje sluznice usne dupljine je često oboljenje pogotovu starijih mačaka. Uzročnici bolesti mogu biti virusi, bakterije, gljivice, ali i mehaničke povrede. U sindrom stomatitisa ulazi pre svega jaka slaivacija, smrdljivi zadah i anoreksija. Kao prateća pojava (bolest) stomatitisa često se javlja zapaljenje jezika (glossitis).
Tretman: *. Lečenje je dugotrajno i uporno. U zapuštenim slučajevima može doći do pojave gagrenoznog zapaljenja usne sluznice (nome).
prilog: pregled zuba i usne šupljine (CC)
Dijareja - proliv
Opis: Često vršenje nužde. Retka stolica.
Tretman: Dijareja se često pojavi kada nahranimo mačku živom džigericem ili mlekom. Nemojte davati mački da jede 24 sata i dijareja će proći. Ukoliko potraje duže - *.
Zatvor
Opis: Nemogućnost vršenja velike nužde.
Tretman: Dajte mački da jede sardinu iz konzerve, ili joj dajte samo ulje iz sardine. Ukoliko ne želi to da jede postarajte se da popije puno tečnosti. Ukoliko ni to ne pomogne - *.


4.7. Bolesti urinarnog trakta
Mačiji urološki sindrom - Feline urological sindrom (FUS)
Opis: Ovaj naziv podrazumeva skup bolesti koje se odnose na urinarni trakt. Najopasniji od svih uroloških sindroma je stvaranje peska ili kamena u urinarnim putevima. Mokraćno kamenje se stvara usled taloženja mineralnih soli u mokraćnim putevima. Vremenom to kamenje može začepiti ureter i nastaje zatvaranje mokraćnog kanala, a samim tim dolazi i do nemogućnosti mokrenja. Usled nakupljanja mokraće u bešici trbuh mačke postaje vidno uvećan. Mačka može početi da mokri onda kada može, ne birajući mesto, ili provoditi mnogo vremena u svom W.C.-u. Gotovo neprestano liže penis, odnosno vaginu. Simptomi FUS-a su još: često napinjanje pri kome mačka ispušta samo malo urina sa primesama krvi, očigledan bol, depresija i problemi u hodu. Bolest mnogo češće pogađa mužjake nego ženke.
Tretman: *. Ukoliko je bešika potpuno blokirana neophodna je hiruška intervencija. U blažim oblicima (cistitis - hronično ili akutno zapaljenje bešike), posle tretmana antibioticima veterinar može preporučiti posebnu suvu hranu, sa smanjenim procentom magnezijuma koja se može kupiti u zapadnim zemljama. Da bi sprečili pojavu FUS-a hranite mačku češće u toku dana, a ne samo jednom. Pokušajte da naterate mačku da pije što više vode, tako što ćete joj hranu malo posoliti. Ne dajte mački da jede previše obične suve hrane, posebno ne mužjaku. O pravilnom načinu ishrane - glava 8.

Zapaljenje mokraćne bešike
Opis: Mačka se često namešta u položaj za mokrenje ispuštajući samo male količine urina, a ponekad nailazimo i na tragove krvi u mokraći. Dosta je česta bolest kod starijih kastriranih mužjaka.
Tretman: *. Neophodna je hitna dijagnoza veterinara pošto su slični simptomi kao i kod FUS-a. Kao preventivu ne dajte mužjacima previše suve hrane.


4.8. Ostalo
Absces
Opis: Oteklina puna gnoja. Nastaje usled infekcije zbog ogrebotine nastale u tuči, zbog posekotine i sl.
Trtetman: *. Najčešće se daju injekcije antibiotika. Absces se otvara hiruškim putem. Dalji postupci po savetu veterinara.
Anemija
Opis: Gubitak crvenih krvnih zrnaca dovodi do gubitka apetita, promene boje desni, i generalno gledano do lošeg izgleda.
Tretman: *. Veterinar može savetovati pojačanu ishranu i preporučiti davanje vitamina. Na zapadu postoji i mogućnost transfuzije krvi.
Zapaljenje dojke - mastitis
Opis: Najčešće nastaje kod mačaka koje doje. Simptomi su: crvenilo dojki, bolan otok, često povišena temperatura i odbijanje hrane.
Tretman: *. [to hitnije se obratite veterinaru pogotovu ukoliko mačka doji, jer možete izgubiti mačiće.

Neki od nas koji imaju mačke za kućne ljubimce možda će se sresti sa predlogom veterinara da nad njom izvrši eutanaziju - uspavljivanje. Pre svega nemojte napasti veterinara zbog toga. Sigurno je da je on dobro razmislio pre nego što je pred vas izneo taj predlog. Ovo se obično radi pomoću bezbolne injekcije sa prevelikom dozom barbiturata. To je ista vrsta injekcije koju ljubimci primaju kao anesteziju kod hiruških intervencija, samo u mnogo većoj dozi. Prestanak života nastaje obično posle petnaestak sekundi. Većina veterinara ne voli da vlasnici budu prisutni prilikom eutanzije. Verujte im na reč da tako štite vas od nepotrebnog stresa i bolnog rastanka. 
Kada bi trebalo da poslušate savet veterinara i izvršite eutanaziju? Pitanje je izuzetno komplikovano, ako kao mogući odgovori se nameću sledeći:
- vaša mačka je u stadijumu bolesti od koje nema izlečenja. Trpi bolove koji se ne mogu ni jednim lekom ublažiti.
- život je za nju izgubio svaki smisao pošto je prestara ili ima izuzetno teške fizičke povrede.
- vaša mačka je nosilac neke teške zarazne bolesti za koju znate da nema leka (kao što je zarazna mačija leukemija - FeLV), a koju može lako preneti drugim mačkama.
Siguran sam da je odluka teška ali vam preporučujem da poslušate savet veterinara - bez obzira kakav on bio.


This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović - © Tomislav Damnjanović (1993). All rights reserved.
Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:
• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only
• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system.