RAZVOJ MAČKE OD ROĐENJA DO SEKSUALNE ZRELOSTI

Kao što se kod svake životinjske vrste razlikuje vreme od začeća do rođenja, isto tako se razlikuje i brzina razvoja i učenja. Razvoj svakako zavisi od prirodne inteligencije, ali verovatno i od mogućnosti da roditelji uspešno zaštite svoje potomstvo. Možda se upravo zbog toga mačići izuzetno brzo razvijaju, i izuzetno brzo uče. 

1. Uobičajeni razvoj domaće mačke
Uobičajeno vreme od uparenja do macenja kod mačaka je oko 63 dana . Kod najbližih divljih rođaka kućne mačke, Felis silvestris libyca, ovaj period može biti duži za 3-7 dana. Prosečna težina mačića pri rođenju je između 100-110 grama, što je 3-5% prosečne težine odrasle jedinke. Mačići se rađaju sa zatvorenim očima i slepljenim ušnim kanalom. Petog dana od rođenja počinju da se okreću ka jakom izvoru zvuka, dok je potpuna audio orjentacija prisutna tek od četvrte nedelje. Međutim, zanimljivo je da se taktilna osetljivost pojavljuje oko 24 dana pre rođenja. Svet oko sebe, u prve dve nedelje života, mačići pre svega osećaju termalno, taktilno i pomoću majčine pljuvačke, a tek od treće nedelje vid počinje da zauzima dominantno mesto u čulima. Mače otvara oči 7-10 dana posle rođenja, mada su se odgajivači sretali sa rasponom od 2 do 16 dana. Najčešće prođe dva do tri dana da se oba oka potpuno otvore. Pri kraju treće nedelje mače može, dosta mutno, da odredi gde mu se nalazi majka, ali potpuno prati i zainteresovano je za predmete koji ga okružuju tek 25-35 dana. Otprilike u petoj nedelji života mačije oko je potpuno razvijeno, ali je pogled potpuno jasan i mače vidi poput odraslih između 3. i 4. meseca. Kada će mačići otvoriti oči, u drugom ili šesnaestom danu, zavisi od četiri faktora: genetskog nasleđa oca; izloženosti svetlu, polu mačeta i starosti majke. Mačići koji borave u tamnijim prostorijama otvaraju oči ranije od mačića čije je leglo bilo u normalno osvetljenoj prostoriji; mačići od mlade majke otvaraju oči ranije od mačića čija je majka stara; i ženke pre otvaraju oči od mužjaka. 
Delimičnu termoregulaciju mačići stiču od 3. - 8. nedelje života. Međutim, čak i jednodnevno mače može otkriti na mestu gde se omacilo gde je topliji, a gde hladniji deo. Potpunu termoregulaciju većina mačića stiče u 7. nedelji života. Zanimljivo je da je pri rođenju mozak mačeta 20% veličine odrasle jedinke (telesna težina samo 3-5% težine odraslog), dok potpunu veličinu mozga mače stiče već posle trećeg meseca života.
Tokom prve dve nedelje života, mačići su praktično nepokretni. Nešto što bi se moglo nazvati hodanjem javlja se tokom treće nedelje, dok u četvrtoj nedelji mogu da prepešače malo veće udaljenosti od legla. U petoj nedelji mačići počinju prvi put da trče, dok kompleksne motorne funkcije, kao što je okret za 180° stepeni u trku, mogu da izvedu tek sa 10. ili 11. nedelja. Zanimljivo je da se sposobnost padanja na noge, po čemu je mačka čuvena, pojavljuje u četvrtoj nedelji, a potpuno se razvija u sledeće dve nedelje . 
Mlečni zubi mačićima počinju da izlaze neposredno posle druge nedelje i rastu sve do pete nedelje života. Promena mlečnih u prave zube počinje sa tri i po meseca posle rođenja . Ovaj podatak je naročito bitan za odgajivače pedigriranih mačaka kako bi obratili pažnju da trajni zubi izrastu pravilno. Ukoliko se primeti bilo koja nepravilnost, odmah se treba obratiti veterinaru. U neposrednooj vezi sa rastom zuba je i ishrana. Tokom prve tri nedelje života, jedina ishrana mačića je majčino mleko. Zbog toga se majka izuzetno često vraća do svog legla kako bi nahranila mladunce. U prirodi, majka počinje mačićima da donosi čvrstu hranu posle četvrte nedelje života, tako da su mačići spremni da prvog miša ubiju (ali ne i ulove) u petoj nedelji života. Otprilike u to vreme počinje i odvikavanje od sise. Međutim, tek u 5-6 nedelji majka prestaje da mačićima liže perineum (donji deo stomaka) što je dotada radila, kako bi stimulisala uriniranje i vršenje velike nužde. Dojenje najčešće u prirodi prestaje u sedmoj nedelji života, mada, po zapažanju odgajivača, kod rasnih mačaka sisanje može da potraje još nekoliko meseci ali bez nadolaska mleka majci, pogotovu ukoliko ona ima samo jedno mače . 
Često pitanje mladih odgajivača je i da li mače treba kao vrlo malo uzimati u ruke. Eksperimenti su pokazali da rano uzimanje mačića u ruke ima mnogo pozitivnih, a nijednu negativnu stranu, i da ima veze sa kasnijim mačijim ponašanjem prema ljudima. U tim eksperimentima je deo sijamskih mačića iz istog legla uziman u ruke od strane odgajivača i mažen od prvog dana, dok sa drugim delom legla to nije bio slučaj. Ustanovljeno je da su oni koji su uzimani u ruke ranije otvarali oči, ranije pokušavali (i uspevali) da izađu iz legla, kao i da su ranije dobili obojenost krzna karakterističnu za sijamezere. Kasnije su oni lakše i bolje prihvatali nove ljude i nove kućne ljubimce.

2. Seksualna zrelost
Kao što se brzo razvijaju i uče, mačke brzo postižu i seksualnu zrelost. @enke najčešće postižu polnu zrelost od 7. do 12. meseca života. Neki felinolozi tvrde da prvi estrus ženke dolazi u prvo proleće posle napunjenih šest meseci. Mačori postižu zrelost nešto kasnije od ženki, ali u proseku između 8.-og i 12.-tog meseca života. Važno je znati da rasne mačke najčešće kasnije postižu polnu zrelost tako da neke srednjedugodlake rase prvo parenje imaju tek između druge i treće godine života. Takođe treba znati da se za uzgoj kod rasnih mačaka uzimaju samo jedinke starije od godinu dana. O načinima uparenja kod rasnih jedinki detaljnije može pročitati u glavi __. Zemlje članice FIFe zahtevaju da mužjak pre prvog uparenja, ukoliko će pariti samo ženke vlasnika mačora, treba da ima najmanje dve odlične ocene: jednu u razredu mladih (od 3-6 ili od 6-9 meseci) i jednu u razredu odraslih. Ukoliko njegov vlasnik želi da ga pari i sa drugim ženkama, odličnu ocenu mačor mora da potvrđuje svake godine. Obaveza potvrđivanja odlične ocene prestaje kada mačor dobije najmanje titulu šampiona. @enka, da bi se mogla pariti, mora imati takođe odličnu ocenu stečenu na način koji važi i za mužjaka.

3. Estrus
"Teranje", "zvanje mužjaka", "udario je februar" su sinonimi za estrus - vreme kada je ženka spremna za parenje. Duži dani i toplije vreme s proleća prosto su idealni da mačka uđe u estrus, jer tada uparena imaće potomke pred leto, kada je idealno vreme za novorođene mačiće.
Prvi znak da je mačka vrlo blizu teranja je njeno često lizanje vulve. Kada to primetite znajte da je ostalo samo nekoliko dana do "zvanja" mužjaka. Dok neke rasne mačke vrlo tiho zovu mužjaka, većina ostalih je tada vrlo glasna i jasna u svojoj želji. Dok ih gleda kako se valjaju po podu i glasno mjauču, neiskusni vlasnik može pomisliti da je njegova ljubimica pretrpela ozbiljnu povredu. Česti su tada i pozivi veterinarima sa pitanjem: "da nije možda negde pala i povredila kičmu?". Najsigurniji način da se uverite da nije povređena jeste maženje upravo po kraju kičme, ispred korena repa. Kada je mačka u teranju i tu je pomazite, obično savije prednje noge, ispravi zadnje, podigne i malo savije rep u stranu, što radi i kod parenja. Teranje najčešće traje između pet i deset dana. Onda nestane na dve do tri nedelje pa se ponovo pojavi, pa opet, pa opet, praktično sve vreme dok se ženka ne upari. Ako ste tek sada razmislili o sterilizaciji, sačekajte dok prođe teranje. Ukoliko se bavite uzgojem, verovatno ste se već pre toga dogovorili za parenje sa nekim od vlasnika mužjaka, a ako niste, ne očajavajte i ne žurite. Sačekajte drugo teranje i onda je odnesite kod mužjaka. Bitno je to da ne propuštate teranje za teranjem jer mnogo propuštenih estrusa, bez adekvatne veterinarske pomoći, može uzrokovati ciste na jajnicima.

4. Skotnost
O trajanju skotnosti ni odgajivači, ni veterinarska, ni felinološka literatura nisu jedinstveni, mada je najčešće mišljenje da ona traje 63 dana. Macenje se može očekivati već od 61 dana, ali nije neobično da se desi i 66-og dana, pogotovu ukoliko se radi o mačkama iz grupe orijentalnih rasa. Ukoliko se mačka omacila pre 56-og dana, može se smatrati da je pobacila.
Prvi znak da se mačka uparila su ispupčene i zacrvenjene bradavice koje se pojavljuju između 2½ i 3 nedelje od uparenja. Ukoliko se mačka već ranije macila, nemojte čekati na ovaj znak pošto i nije najsigurniji. Ono što je bitno jeste zadovoljstvo koje pruža smacna mačka svom vlasniku. Čak i one ženke koje nikako nisu htele u ruke, obično tada trče za vlasnikom i skaču mu u krilo kako bi se mazile. Ukoliko se ne maze, spavaju ili jedu. Zapamtite: smacnoj mački poboljšajte ishranu koliko god vam materijalne mogućnosti dozvoljavaju i pustite je da jede koliko hoće, no ne preterujte sa vitaminima, jer se može desiti da se plod previše razvije i da bude problema prilikom macenja. Iskusni odgajivači preporučuju vlasnicima da posle treće nedelje smacnosti, a najviše do četvrte nedelje, - bez obzira pod kakvim uslovima drže ženku - izvrše čišćenje cevnog trakta od glista i pantljičara. Pokušajte da mačku u ranoj fazi smacnosti ne izlažete raznim toksičnim materijama, kućnim higijenskim sredstvima ili preparatima kao što su oni za suzbijanje buva. Preporučljivo je da mačku u poodmakloj dobi smacnosti ne izlažete stresovima kao što su: mnogo nepoznate dece u kući, susreti sa nepoznatim mačkama i psima, preterano igranje. 
Tabela u prilogu će vam pomoći da odredite datum kada možete očekivati prinove u kući. Upotreba je jednostavna. U duploj koloni levo su datumi uparenja, a desno su datumi macenja. Ova tabela, kod koje je pretpostavljeno da mačka nosi 63 dana sigurno je mnogo korisnija onima koji imaju rasne mačke, pošto je kod njih parenje obično ugovoreno i nadgledano. Vlasnici običnih mačaka, kojih je svakako većina, ovu tabelu mogu da upotrebe na obrnut način, da po datumu rođenja mačića utvrde kada se mačka uparila. Ukoliko još mogu da se sete koji se mačor u to doba vrzmao oko kuće, moći će barem novim vlasnicima da pokažu oba roditelja mačića koje poklanjaju.
PRILOG: TABELA SA DATUMIMA UPARENJA I MACENJA

5. Macenje
Prvi siguran znak da se "porođaj" približava je potraga ženke za mestom pogodnim za macenje. Ukoliko joj ga niste obezbedili, mačka se obično zavlači po ormanima, i tamo čeprka, praveći svoje "gnezdo". Da biste joj pomogli, namestite u mirnom delu stana kartonsku kutiju minimalne veličine 50x50x50 cm, sa isečenim ulazom. Možete za nju napraviti i poklopac koji se lako skida kako biste joj pružili iluziju sigurnog, mračnog legla. Pokrijte dno kutije novinama i stavite neki topao vuneni komad koji ćete ukloniti neposredno pred macenje, a kasnije, kada se ono završi, vratiti nazad. Ukoliko nećete zvati veterinara da prisustvuje macenju, preporučujem vam da pripremite sledeće stvari:
* sterilisane makaze sa zaobljenim vrhom;
* sterilisan konac ;
* čist peškir;
* posebno veštačko mleko za mačiće, ukoliko majka ne bude mogla da ih hrani;
* flašicu za veštačko hranjenje mačića ili pipetu (kapaljku);
Neposredno pred macenje, mačka će početi da dahće ili da prede i tada može da se pojavi iscedak krvi iz vagine. Od ove faze pa do pojave kontrakcija najčešće prođu 3 - 4 sata no, kod mačaka koje se prvi put mace, to vreme može biti i duže. Kada se pojave kontrakcije, obično traju između deset i trideset minuta. Ukoliko traju duže od devedeset minuta a da nije došlo do pojave mačeta ne oklevajte - odmah pozovite veterinara. Kada se prvo mače omaci, mačka obično ima puno posla oko njega. Prvo mu nos i usta oslobodi omotača kako bi moglo da diše, a zatim mu odgrize pupčanu vrpcu. Odmah zatim pospešuje njegovo disanje i rad unutrašnjih organa, ližući mu stomak. Posle ovoga se mače oglasi. Pažljivo pratite da li je ženka sve ovo uradila, jer ukoliko ne želite da izgubite mače, moraćete to da uradite umesto nje. Postupak je sledeći: pažljivo mačetu skinite omotač sa usta i nosa. Lagano mu dlanom pritisnite donji deo stomaka. Na ovaj način možete proveriti da li diše i da li mu je nos potpuno čist. Kada ste ovo uradili nežno ga obrišite peškirom. Zatim uzmite konac i podvežite mu pupčanu vrpcu na dva do tri santimetra od stomaka. Potom je odsecite na strani prema posteljici (placenti). Ovako uređeno mače smestite mački na sisu, proveravajući da li ju je uzelo u usta. Neka vuče čak i ukoliko mačka još nije nalila mleko, pošto će ga tek to vučenje podstaći. Izuzetno je važno da mače posisa to prvo mleko, tzv. klostrum pošto sadrži mnoga antitela koja će mu pomoći da ostane zdravo i vitalno tokom prvih nekoliko nedelja života.
Prebrojte posteljice i uverite se da njihov broj odgovara broju omacenih mačića. Ukoliko to nije slučaj odmah pozovite veterinara i konsultujete se sa njim pošto zaostala posteljica može prouzrokovati infekciju. Posteljica gotovo uvek ide napolje zajedno sa mačetom, ili najkasnije za ½ sata; nipošto je ne vucite sami, niti bilo šta radite na silu, sačekajte da za sve dođe vreme ili konsultujte veterinara. @enka može pokazati želju da pojede posteljicu i trebalo bi je pustiti da to uradi sa jednom ili dve pošto se veruje da su one u funkciji nadolaženja mleka. Mačka će vam biti zahvalna ukoliko ostale bacite jer ukoliko pojede nekoliko može pokvariti stomak i dobiti dijareju, a to vam svakako nije cilj.
Mačićima mora biti toplo i njihova majka će zbog toga biti u savijenom položaju. Ukoliko primetite da je neko postalo hladno i tromo potopite ga do vrata u vodu zagrejanu kao za kupanje novorođenčeta. Ukoliko mače teško ili nepravilno diše pogledajte da li su mu usta i nos čisti. Ukoliko nisu, najjednostavniji način da ih očistite je sledeći: stavite mače u sklopljene šake sa glavom prema vrhovima prstiju. Spustite ruke nadole tako da nos mačeta gleda prema patosu, pa ga naglo podignite. Ponovite ovo nekoliko puta, sve dok se mače ne oglasi mjaukanjem i ne počne ponovo normalno da diše.
Veterinar je kod mene uvek prisutan kada se mačka maci. Ako to nije slučaj i kod vas, ipak morate obavezno pozvati veterinara ukoliko:
* vaša mačka izgleda nespokojno i uzbuđeno;
* ima napone više od sat vremena bez uspeha;
* prođe više od tri sata između dva mačeta;
* ima odliv iz sebe žute ili zelene boje, ili izbaci krv pre no što omaci mače;
* ima obilan odliv pošto omaci mače;
* počne da se maci ranije (pre devete nedelje);

6. Veštačka ishrana mačića
Mačke su najčešće izuzetno pažljive majke, no ukoliko iz bilo kog razloga vaša ženka ne može da hrani mačiće, moraćete da joj pomognete. Kupite u prodavnici za kućne ljubimce posebnu bočicu za ishranu (ili u tu svrhu iskoristite špric ili pipetu, što je komplikovanije) i hranite prinove napravljenim mlekom za mačiće koje možete kupiti u istim prodavnicama. Ukoliko ne možete da nađete to mleko, nikako im ne dajte kravlje mleko, osim kao prvu pomoć, pošto ono ne sadrži dovoljno proteina. Neki izuzetno iskusni odgajivači predlažu kozije mleko zašećereno glikozom. Takođe se predlaže i kravlje mleko u prahu (instant) koje sadrži 34-39% belančevina, 45-51% mlečnog šećera, 0.5% masti kao i vitamine i minerale. Ovom mleku se dodaje 3-4 kapi ribljeg ulja na 1 dcl. Izuzetno je bitno da obratite pažnju na to koji šećer dodajete, jer šećer od repe ili trske izaziva kod mačića "nadimanje", i pošto ne mogu da ga svare, nakon 5-6 dana uginu . Posle svakog jela morate im donji deo stomaka blago masirati od vrha rebara ka anusu, sve dok ne ispuste urin. Ukoliko niste sigurni kako se to radi, pogledajte bilo koju mačku-majku. Ovo je obavezno do otprilike četvrte nedelje kada počinju da mokre bez spoljnog nadražaja. U prvih 48 sati treba pratiti da li su mačići izbacili prvu stolicu - mekonijum. Ta crna masa, ukoliko se ne izbaci na vreme, raspada se u crevima te dolazi do toksikacije organizma a potom i do uginuća mačeta. Ovo je česta pojava i onda kada majka ima preveliko leglo. Ona izabere nekoliko koje uredno liže a ostavlja jedno ili dva da uginu. Ukoliko se mekonijum ne odstrani u prvih 48 sati, u obzir dolazi i klistiranje sapunisanom mlakom vodom i pipetom.
I još jedan prilog pričama o čistoći mačke. Većina vlasnika je primetila da su mesta na kojima živi mačka-majka sa mačićima veoma čista. Razlog je jednostavan. Stimulišući mlade na uriniranje, ženka ih stimuliše i na vršenje velike nužde, i sve što mačići izbace ona pojede.

Nemojte dozvoliti da mačiće i majku opsedaju posetioci, a naročito ne deca u prvih nekoliko nedelja života. Neke od razloga za to možete naći i u glavi _. i _., a najvažniji je infekcija kojoj su mačići izuzetno podložni.


This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović - © Tomislav Damnjanović (1993). All rights reserved.
Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:
• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only
• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system.

Mačka i čovek kroz istoriju

Kao što se vidi u prethodnom poglavlju, današnja zoologija svrstava mačke u tri grupe sa oko 40 podgrupa. Mačka ipak ostaje mačka i u zoologiji, tako da je sistematska klasifikacija malih mačaka možda najkontroverznija od svih zooloških klasifikacija.

1. Poreklo
Kerbi je grupisao evropsku divlju, afričku divlju i našu poznanicu - domaću mačku zajedno, ali kao posebne podvrste i nazvao ih Felis silvestris. Po njemu je domaća mačka (Felis silvestris catus) verovatno podvrsta divlje afričke mačke (Felis s. libyca). Po drugima (Zeuner , Clutton-Brock ) sve pripitomljene mačke koje su danas poznate, nastale su kao "hibrid" iz međusobnog parenja domaće mačke, evropske divlje mačke (Felis s. silvestris), mačke iz džungle (Felis chaus), i takozvane Palasove mačke (Felis manul). Postoje još neke teorije o nastanku domaće mačke, no one su manje prihvaćene u svetu. Za nemogućnost da se tačno ustanovi poreklo domaće mačke ima nekoliko razloga. Ukoliko se poredi građa tela današnje mačke sa nađenim, izuzetno starim, skeletima divljih mačaka, videće se jako malo razlika. Kod nekih današnjih, modernih rasa mačaka odgajivači su postigli da glava bude šira a facijalni deo kraći nego kod mnogih divljih mačaka, ali je broj ovih jedinki u odnosu na karakteristične domaće mačke nebitan za ovu priču. Problem kod iznalaženja pravog pretka domaće mačke je i u tome što o nekim starim rasama mačaka imamo više arheoloških nego osteoloških nalaza.

Po ponašanju, domaću mačku sigurno možemo smatrati podvrstom libyca. Želeći da ovo dokažu, naučnici su izvršili jedan eksperiment. Godine 1944., uparili su domaću mačku sa evropskom divljom mačkom . Ovako dobijeni mačići zadržali su gotovo sve odlike divlje mačke. To je poslužilo kao dokaz da bi pripitomljavanje evropske divlje mačke bio težak i mukotrpan posao. No, podvrsta afričke divlje mačke poseduje blaži temperament i vrlo često se nastanjuje u blizini sela i ljudskih naseobina. Tokom svoje posete Africi u XIX veku, engleski botaničar-istraživač Džordž [vajnfurt (George Schweinfurt) opisao je kako lokalni živalj hvata divlje mačiće, drži ih u kući, te da se ovi, kada odrastu, ponašaju isto kao i domaće mačke. Konačno u Bidlovoj knjizi nailazimo i na etimološke dokaze da je današnja domaća mačka poreklom iz Severne Afrike ili sa Bliskog Istoka. Engleska reč za mačku "ket", francuska "šat", nemačka "katze", španska "gato", latinska "katus", arapska "gutah" verovatno potiču od nubijske reči za mačku "kadiz". Čak je i tabi mačka dobila ime po jednoj specijalnoj šari na svili koja se pravila jedino u starom Bagdadu, a koju su onda nazivali - atabi .

2. Pripitomljavanje
Delovi kostiju i zuba, za koje se pouzdano zna da pripadaju Felis s.libyca pronađeni su u Jerihonu, a vremenski smešteni u 6000.-7000. god. pre n.e. No, ne postoje nikakvi dokazi da su ove životinje bile pripitomljene, tako da je verovatnije da su bile ubijene kao divlje, zbog mesa i krzna. Ostaci mačijih kostiju su pronađeni i u Indiji, u oblasti Harapa , na nalazištu iz 2000 god. pre n.e. ali ni ovde nema nikakvih dokaza da su mačke bile pripitomljene. 
Međutim, postoje sigurni dokazi da su prve mačke pripitomljene u Starom Egiptu, ali se ni tu ne zna vreme kada se to desilo. Orijentaciono se uzima 2600. god. pre n.e. jer je u jednoj piramidi, koju su izgradili predstavnici pete dinastije Ti, pronađena slika mačke koja nosi ogrlicu, što se smatra sigurnim dokazom da je makar bila u nekoj vrsti zarobljeništva, ukoliko nije bila i pripitomljena. No, već u piramidi koja je izgrađena 1900. god pre n.e. nalaze se konkretni dokazi da je mačka konačno domestifikovana. U jednoj prostoriji, pored sedamnaest kostura mačaka, nađeno je isto toliko posuda u kojima su otkriveni tragovi mleka. U sačuvanim piramidama koje su građene posle 1600. god. pre n.e. ima izuzetno mnogo slika i skulptura mačaka, što je sigurna potvrda da je mačka potpuno odomaćena. Na ilustracijama se mogu videti mačke kako sede ispod ili pored stolica svojih gospodara, jedu ribu, glođu kosti, igraju se sa drugim životinjama, dok su na jednom papirusu, pronađenom u delti Nila , prikazane kako pomažu ljudima u lovu na ptice.
Proces pripitomljavanja i kasnijeg obožavanja mačaka, postao je predmet raznih špekulacija. U jednoj od priča Radjarda Kiplinga podržava se teorija po kojoj su se mačke dobrovoljno i samostalno pripitomile, jer im je to odgovaralo. Mnogi drugi autori su se priklonili ovakvom načinu razmišljanja i tako je nastao jedan, ne mnogo verovatan, scenario po kome su se mačke počele da žive sa nama. Međutim naš zajednički život počinje u Egiptu. Naime kao i većina ondašnjih civilizacija, i Egipat se bavio uglavnom otkupom, skladištenjem i prodajom poljoprivrednih proizvoda. Magacini u kojima je držana ta roba bili su savršeno mesto za razvoj nepojmljivog broja glodara, miševa, pacova i raznoraznih ptica. Pretpostavlja se da je ovolika koncentracija lakog plena bilo idealno lovište na koje su dolazile okolne divlje mačke. Uočivši ovo, Egipćani ne samo da su tolerisali njihov boravak u magacinima i oko njih, nego su ga čak i podsticali, sve dok nije došlo do oblika domestifikacije koji je nama i danas poznat. Mnogo je onih koji su pristalice ove teorije i nijedne druge, jer odgovara legendi o mački kao nezavisnoj životinjskoj vrsti. No, u ovoj teoriji ima nekoliko krupnih nedostataka. Pre svega, stari Egipćani su predstavljeni kao potpuno pasivni posmatrači u odnosu na mačku - a oni nisu bili takvi. Njihov društveni i duhovni život je bio prožet obožavanjem životinja. Poznato je da su mnogi bogatiji Egipćani, još od najranijih dinastija, iz hobija držali kućne ljubimce, i potpuno je nelogično da oni koji su po svojim domovima čuvali male majmune, babune, hijene, mungose, krokodile, a pojedini čak i lavove, ne pokušaju makar da pripitome divlju mačku. Postoji mišljenje da su čak i Egipćani znali za određene rase mačaka, i da su se bavili nekom vrstom mačijeg genetskog inžinjeringa kako bi dobili što umiljatijeg i boljeg kućnog ljubimca. Sigurno da lovačke sposobnosti mačke nisu ostale neprimećene, ali je ipak mnogo verovatnije da su je Egipćani po kućama držali kao kultni predmet i kao omiljenog kućnog ljubimca, a ne iz ekonomskih ili praktičnih razloga.
Da su mačke bile predmet kultnog obožavanja vidi se i po tome što je jedno od egipatskih božanstava imalo glavu mačke. To je bila boginja Bastet. Najverodostojniji podaci o ovoj boginji, i uopšte o kultu mačke kod Egipćana, sreću se kod dvojice pisaca: Herodota, koji je oko 450 godine pre n.e. posetio Bubastis, hram posvećen boginji Bastet, i kod Rimljanina Diodora Sikulusa. Zahvaljujući Herodotu, zna se da je hram posvećen boginji Bastet bio veličanstven. Okružen 30 metara širokim kanalima, ovaj 20 metara visoki hram bio je prepun slika, skulptura i ornamenata posvećenih mačkama. U centru hrama je bila skulptura koja je prikazivala boginju. Naravno da je oko hrama živelo na hiljade mačaka, koje su jele, parile se i uživale u svom statusu svete životinje. Godišnja svetkovina posvećena boginji Bastet, koja se održavala u aprilu i maju, bila je možda najveća u celom Egiptu. Pretpostavlja se da je početku svečanosti, u aprilu, prisustvovalo preko 700.000 hodočasnika. Veselje im je izgleda bilo ponešto razuzdano, jer se u Bubastisu za sedam dana svečanosti, kako piše Herodot, znalo popiti više vina nego u čitavom Egiptu u toku cele godine.

3. Mačka u antičkom svetu
Koliko je u Egiptu mačka bila zaštićena govori i zakon po kome je izvoz mačaka bio zabranjen. Egipćani su čak slali specijalne agente u mediteranske zemlje kako bi vratili nazad mačke koje su ilegalno bile izvezene. Možda su se upravo zbog toga mačke kao kućni ljubimci sporo širile po ostalim delovima Starog kontinenta. Prvi najstariji nađeni arheološki ostatak o mačkama posle Egipta pronađen je u gradu Lakiš, a datiran je u 1700. godinu pre n.e.. To je jedna statueta od slonovače koja se danas nalazi u Britanskom nacionalnom muzeju. Pošto su trgovačke veze između Egipta i Palestine bile jake, verovatno da je statua poklon nekom izuzetno važnom trgovcu iz tih krajeva. Između 1500-1100. god. pre n.e. datira jedna glava mačke od terakote, pronađena na Kritu. Prvi dokaz o postojanju mačaka u Grčkoj nalazi se na mermernom bloku iz 500. god. pre n.e. koji je sada u Atinskom muzeju. Na njemu su prikazana dva čoveka koja sede i gledaju neočekivani susret između mačke i psa, spremnih na borbu. Mačke su u to doba po grčkim, i kasnije rimskim domovima, više držane kao kuriozitet nego što su bile omiljeni kućni ljubimci. Kada su imali probleme sa glodarima, i jedni i drugi su radije upotrebljavali pripitomljene tvorove i lasice nego mačke. Zanimljivo je da su Grci tek tokom V veka pre n.e. preneli mačke u južnu Italiju, ali one ni tamo nikada nisu postale uobičajeni kućni ljubimci već su, kao i u Grčkoj, bile egzotične životinje. Jedan izuzetno lep mozaik iz Napulja, izrađen u I veku pre n.e. pokazuje mačku kako lovi pticu. U rimskim arhivama su pronađeni i neki pisani dokumenti o mačkama. Rimljani su mačku kao lovca otkrili tek oko IV veka kada je Paladius nju preporučio, umesto tradicionalnih lasica, kao pravog lovca na krtice u baštama s artičokama. Zahvaljujući tome što su rimske legije nosile mačke sa sobom kao idealne čuvare svojih vojnih komora, one su se raširile širom Evrope. Mačku kao domaću životinju zatičemo sredinom V veka u mnogim vilama i naseobinama u Francuskoj i južnoj Engleskoj.

4. Mačka u srednjem i novom veku
Kako je svetska civilizacija odbacivala mnogoboštvo, a prihvatala hrišćanstvo, tako se menjao i odnos prema mačkama širom Evrope. Od paganskih boginja koje su bile na neposredan ili posredan način povezane sa mačkama, majke bogova Bastet, Minerve, Diane i norveške boginje Free, i koje su sve predstavljale ženskost i materinstvo, hrišćanstvo mačku predstavlja potpuno drugačije, kao \avolovog agenta, pritajenog demona, stalnog saputnika veštica i vukodlaka .
Delimično, ova promena se može pravdati političkim stavovima crkve. Želeći da učvrsti svoju veru, rana hrišćanska crkva je morala da potisne paganske vere i običaje. Zbog toga je morala prvo da raskine sa kultom majke svih Bogova uz koji je neposredno bila vezana i mačka. No, koliko god da se crkva trudila, trebalo je da prođe nekoliko vekova da bi u tome i uspela. Tokom XIII veka gotovo svi redovi katoličke crkve, pa čak i otpadnici od nje - templari, valdezijanci, luciferijanci, manihejci, patureni i albigenci - verovali su da je \avo u telu crne mačke. Crkvena propaganda, najviše podstaknuta Inkvizicijom, opisivala je rituale koje su sprovodili ljudi opsednuti \avolom pri kojima su "ljudi u koje je ušao \avo jeli decu i druge ljude, sprovodili seksualne orgije i često ljubili mačku u anus (sub cauda) kao čin konačnog pokoravanja \avolu" . Naravno da su sva ova priznanja, kao što je i istorija pokazala, davana pod mukama. Činilo se da će povratak mačke u Evropu početi sredinom XIV veka kada je kontinentom harala crna smrt - kuga - koja je u severnoj Evropi odnela skoro svakog četvrtog stanovnika. Neko je od ondašnjih mislećih ljudi našao vezu između buva koje žive na pacovima i kuge. Izgledalo je da je put za povratak mačke potpuno otvoren. No, nažalost nije bilo tako, a za to se pobrinuo Papa Inokentije VIII i tada nastupa možda najmračniji period mačije istorije. Crkveni ljudi su (kako katolički, tako i vek kasnije protestanti, reformatorska crkva) strah od mačke razvijali na dva osnova. Jedan osnov je bio kult još i danas prisutan u Skandinaviji - kult boginje plodnosti i ljubavi Free čije kočije vuku mačke.
prilog 8: fotografija veštice i mačke na metli; Frea koju vuku mačke
Drugi razlog su bile veštice i verovanje da se one mogu pretvoriti u mačke i zatim se vratiti u ljudski oblik. Zbog toga je 1400. godine Papa doneo odluku da se zajedno sa vešticama spaljuju i njihove mačke. U tom spisu Inokentija VIII nalazimo i razloge današnjeg sujeverja prema crnim mačkama. Naime tu se govori o tome da veštice naročito vole crne mačke i da njih zbog toga treba maksimalno uništavati. Nekoliko vekova je trajao organizovan progon i istrebljenje mačaka. Naglom porastu popularnosti mačke u XVII veku doprinela je i mogućnost pojavljivanja nove epidemije kuge jer je početkom veka iz Azije u Evropu prenet na brodovima smeđi pacov. Veći, snažniji i otporniji od crnog, počinje naglo da se širi Starim kontinentom. Pošto su Evropljani znali da je on potencijalni prenosilac opake bolesti, zavladala je velika panika. Jedino rešenje za zaustavljanje moguće epidemije bila je mačka - savršeni lovac. Tako je, ironijom sudbine, smeđi pacov pomogao mački da se vrati u ljudske domove. No, u XVIII veku uticaj crkve među evropskim građanstvom polako slabi i, bez kuge, dolazi do laganog povratka mačke u normalan život. U Francuskoj se mačka nalazi na mnogim slikama iz tog perioda. U Engleskoj se u istom veku pojavljuje jedna od prvih knjiga o mačkama koju je njen autor Samuel Džonson posvetio svom mačku Hodžsu.

5. Mačke na Dalekom Istoku
Ne zna se naravno kada je mačka pripitomljena u Kini, ali se pretpostavlja da je to bilo oko rođenja Hrista. Osim priča kako je to jedno izuzetno umiljato stvorenje, ovde se prvi put sreće i priča o crnoj mački kao lošem znaku što se kasnije razvilo u nekim delovima Kine u verovanje da domaćinstva koja imaju mačku ne mogu da napreduju. Međutim, u isto vreme se po mnogim ogradama kineskih domova mogla naći statua mačke u sedećem položaju. Jednostavno, kao i danas ovde, i u Kini su se ljudi delili na one koji mačku vole i one koji je mrze. Japancima su mačke bile mnogo draže, mada iz praktičnog razloga. Naime, farme svilenih buba su privlačile miševe a njih su najsigurnije mogle oterati mačke. Za razliku od Kineza koji su postavljali figure mačaka po ogradi Japanci su otišli korak dalje. Oni su čitave zidove oslikavali mačkama kako bi se miševi plašili.
prilog 8: mačka na prozoru - japanska minijatura
U Japanu postoji nekoliko zanimljivosti vezanih za mačke. Jedna je naredba japanskog Cara da se mačke ne smeju držati zatvorene u kućama, već da moraju imati mogućnosti da se slobodno šetaju. Druga zanimljivost je vezana za rasu mačaka koju svetska felinologija do pre pedesetak godina nije ni znala - japansku bezrepu mačku, a za koju ne postoji objašnjenje kako je nastala.
U Indiji postoji boginja koja je po božanskim osobinama slična egipatskoj boginji Bastet, t.j. majci svih bogova. [ašti (šest) je boginja udatih žena i zaštitnica porođaja, a poštovala se šesti dan nakon što se dete rodilo. [ašti jaše na mački, životinji prema kojoj se, kao i prema psu, sve Indijke odnose s poštovanjem. Nastavljajući hindu tradiciju, budizam preuzima mačku kao dobru životinju te se ona nalazi u dosta hramova i na mnogim skulpturama pored Bude koji meditira. Ljudi koji su živeli kao vernici mogu biti te sreće, po budističkom verovanju, da se reinkarnirani nađu u telu mačke.
Na Zapadu je od svih mačaka sa Dalekog Istoka svakako najpoznatija i najpopularnija sijamska mačka. Svakako da nisu sve mačka u Sijamu, kako se nekada zvao Tajland, sijamske rase, kao što je verovatno da ova zemlja nije mesto gde su one nastale. Međutim, u ovoj zemlji je nastala prva knjiga posvećena mačkama, bogato ukrašena ilustracijama Knjiga pesama o mačkama. Zahvaljujući ovoj knjizi znamo da je u XIV veku pored sijamske bila poznata i rasa korat. Evropljani su tek u XIX veku otkrili i knjigu i ove rase mačaka.
prilog 9: ilustracija sa Tajlanda 

6. Mačke u modernim vremenima
Od svetinja u starom Egiptu, mačke su danas postale životinje koje možemo sresti na svakom koraku. Po nekim istraživanjima koja su obavljena u Sjedinjenim Državama ova vrsta naglo preuzima vođstvo od psa kao najpopularnijeg kućnog ljubimca. Koliko god da su psi popularni (i voljeni) zbog njihove odanosti čoveku, još više su mačke na ceni zbog njihove nenametljivosti u kući i nepriznavanja ljudske dominacije nad njima. 
Psiholozi su u svojim radovima otkrili još neke zanimljivosti vezane za današnje vlasnike pasa i mačaka . Čak 17.4% onih ljudi koji imaju pse imaju neke averzije prema mačkama, dok samo 2.6% vlasnika mačaka oseća odbojnost prema psima. U prilog ovom ispitivanju ide i relativna popularnost anti-mačije literature koja se može naći po zapadnoevropskim knjižarama. Najbolji primer za to je svakako strip-knjižica Sto i jedan način da upotrebite mrtvu mačku koja je postala svetski bestseler i prodata je u 600.000 primeraka za samo nekoliko meseci. Ljubiteljima mačaka je gotovo nezamislivo da bi se knjižica Sto i jedan način da upotrebite mrtvog psa uopšte mogla i pojaviti u izlozima a kamoli da bi mogla naići na toliku tražnju.
Ako se pažljivo osvrnete po ulici, možete primetiti kako mnogi ljudi i danas gledaju na mačku kao na vesnika nesreće, dok je oni drugi, koji je vole, smatraju previše nezavisnom životinjom. Ženomrsci će vam reći kako previše liči na ženu i kako nije slučajno da se žargonom za devojku kaže - mačka. I tako se praznoverice i suprostavljena mišljenja prenose s kolena na koleno. U jednoj engleskoj studiji koja je obuhvatila 3862 dece od 8 do 16 godina, 18% devojčica je za kućnog ljubimca želelo mačku a samo 7% dečaka je izrazilo istu želju. Nasuprot tome, psa kao kućnog ljubimca želeli su podjednako i jedni i drugi - 34% dečaka i 32% devojčica.

Tako će rasprava o tome ko je bolji kućni ljubimac, pas ili mačka, mačka ili pas, biti dok je sveta i veka. No, samo oni koji vreme provode sa ovom nezavisnom, čistom i umiljatom životinjom, neće se uključivati u ove beskonačne priče. Oni, dok slušaju svoju ljubimicu kako prede - znaju.




This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović - © Tomislav Damnjanović (1993). All rights reserved.
Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:
• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only
• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system.

O nastanku roda felis

Da bi se otkrilo ko su zapravo preci današnjih domaćih mačaka, potrebno je vratiti se oko 40 miliona godina unazad, negde na pola puta između izumiranja dinosaurusa do današnjih dana. Posle izumiranja dinosaurusa, koji su dominirali životinjskim carstvom oko 120 miliona godina, priroda je glavnu reč u razvoju života na Zemlji dala sisarima.

Jedna vrsta primitivnih sisara bili su i miacis, koji su kasnije evoluirali u nekoliko grupa životinja. Miacisi su živeli na drveću i mogli su da se lako kreću po njemu u potrazi za hranom. Zubalo im je bilo razvijeno za kidanje mesa, a njihova upornost i strpljivost ih je pretvorila u savršene lovce - rođene za preživljavanje u surovim uslovima evolucije. Najsličnija nekadašnjim miacisima je današnja životinja civet, koja živi u suptropskim predelima Afrike i Azije.

Pošto je sama evolucija mešavina uspeha i neuspeha, i razvoj miacisa je bio takav. Neke jedinke su se bolje snalazile od drugih. Kao i dinosaurusi pre njih, i članovi miacis familije su se izuzetno brzo raširili po celom svetu (sa izuzetkom Australije), prilagođavajući se uslovima života koji su vladali tamo gde su se doselili.
Naučnici tvrde da su se miacisi pre oko 10 miliona godina mogli podeliti na dve osnovne grupe: hoplophoneuse u koje su spadale velike životinje, i diniktise, u koje su spadale sve manje rase, iz kojih je praktično i nastala današnja domaća mačka. 

1. Čudovište 
Najkarakterističniji primerak hoplophoneusa je smilodon, poznatiji pod imenom sabljozubi tigar. Mada mu je u imenu reč tigar, naučnici tvrde da je svojim izgledom više podsećao na lavicu nego na tigra. Bila je to životinja zastrašujućeg izgleda, sa očnjacima dugim oko 15 santimetara, i mogućnošću da vilicu otvori pod uglom od 90 stepeni. Prilično dugi prednji udovi i zadnji kraći nisu bili pogodni za trčanje. Zato su njegova lovina bile velike, mirne i trome životinje na ispašama. Žrtava je bilo u izobilju i on se nije previše mučio da bi došao do hrane. Kako je ova lovina, pojavom prvih antilopa i gazela, postajala sve brža i izvori hrane za relativno sporog i lošeg lovca, sabljozubog tigra, bili su sve manji. Tako je evolucija i kod njega učinila svoje. Izumro je. Prvi primerci cele grupe hoplophoneusa nastali su pre oko 35 miliona godina, a naučnici tvrde da su se poslednji primerci mogli sresti pre samo 13000 godina, na teritoriji današnje Kalifornije.
Grupa diniktis se lakše prilagođavala uslovima života, i iz nje je nastala familija Felidae, od lavova do domaćih mačaka. U jednom periodu, ova grupa je brojala oko 100 vrsta životinja. Danas se, u raznoraznim formama, može sresti jedva trećina.

2. Lovci po drveću
Diniktisi su morali mnogo više da se trude od svojih velikih rođaka kako ne bi ostali gladni. Zbog toga su bili prinuđeni da razvijaju svoje lovne sposobnosti i tehnike, kao i sva svoja čula. Kako je ponestajalo lake lovine na zemlji, počeli su da love po drveću upotrebljavajući svoje oštre kandže. Životinje koje su živele po drveću bile su mnogo opreznije i samim tim teže za hvatanje. "Shvatajući" da na drvetu imaju samo jednu priliku za napad, ili za grešku i pad, diniktisi su razradili način da sačuvaju od nepotrebnog trošenja svoje najmoćnije oružje - kandže. Po apsolutno istom principu i sve današnje mačke, od tigra, lava pa do našeg kućnog ljubimca, uvlače i izvlače svoje kandže.
Tokom evolucije se došlo do približno 40 (stručnjaci se ne slažu u tačnom broju) različitih vrsta koje su zoolozi smestili u tri osnovne grupe roda mačaka. Interesantno je da su po veličini one izuzetno različite: od tigra (Panthera tigris) koji je težak i do 360 kilograma, do sasvim male tufnaste mačke boje rđe (Felis rubiginosus) koja je teška samo 1,6 kilograma.

3. Vrste mačaka
Naša kućna mačka (Felis s.catus) je član roda Felis, kome pripada oko 30 podvrsta "malih mačaka" uključujući i pumu (F.concolor). Neke podvrste ovog roda, kao što je afrička zlatna mačka (F.aurta) i mačka iz Borneo zaliva (F. badia) toliko su retke i toliko se malo razlikuju od nekih drugih podvrsta, da se stručnjaci upravo oko njih spore i zato se ni ne zna pravi broj životinja iz ovog roda.
Veće od roda Felis su mačke iz roda Panthera, ali ih zato ima samo šest vrsta. To su: tigar, lav, jaguar, i tri vrste leoparda: pardel, snežni leopard i afrički leopard. Mačke iz grupe Panthera imaju izuzetno dobar glasovni aparat i po tome su i poznate ljudima koji su ih, nažalost, kroz istoriju nemilice uništavali tako da su na granici nestanka iz životinjskog sveta. 
Gepard, pripadnik trećeg roda mačaka - Acinonyx, jedinstven je među mačkama zbog toga što ne može da uvuče kandže. Poznat je po tome što se, kada se uzme kao mladunče, lako pripitomljava. Zbog toga su ga stari Egipćani i koristili kao pomoć u lovu, jer je jedna od najbržih životinja. Neka ispitivanja su pokazala da mogu postići brzinu od skoro 120 km/h, dok brzinu od 80 km/h postižu za kraće vreme od najboljih sportskih automobila.



This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović - © Tomislav Damnjanović (1993). All rights reserved.
Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:
• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only
• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system.

Umesto uvoda

Simbolika mačke u svetskim kulturama je vrlo raznolika i varira između dobrih i zlih značenja, što se može jednostavno objasniti istovremenim umiljatim i odbojnim ponašanjem te životinje. U Japanu je ona zloslutna "zver" koja čak može da pojede ženu i poprimi njeno obličje. 
Jedna od japanskih legendi govori o tome da ispod ove ostrvske zemlje leži ogromna riba-mačka. Njoj se, kada joj se smuče sva zemaljska zla, nakostreši dlaka, tlo se pomeri i nastaje zemljotres. U Kini, mačka se u nekim krugovima ljudi prihvata kao dobra životinja, dok kod drugih predstavlja loš predznak. U Indiji se mogu videti statue mačaka-asketa koje predstavljaju blaženstvo životinjskog sveta. U Kambodži se i dan-danas mačka u kavezu prenosi iz kuće u kuću tokom procesija za dozivanje kiše: svaki meštanin poliva mačku, čije mjaukanje, kažu, uzbuđuje Indru, gospodaricu plodnog pljuska. Takođe joj se, po budističkom verovanju, prebacuje da samo nju i zmiju nije ganula Budina smrt, što se ipak, sa druge tačke gledišta, može shvatiti kao znak više mudrosti i poimanja života. U starom Egiptu se izuzetno poštovala, dok se kod Kelta na nju gledalo s ogromnim ne poverenjem. Svakako je zanimljivo da se u Kabali, kao i u budizmu, mačka povezuje sa zmijom: ona predstavlja greh, prekomernost dobara ovoga sveta. Jedna ranohrišćanska legenda kaže da je Noa, jer su pacovi smetali putnicima Arke, rukom prešao lavu preko čela, ovaj je kinuo i izbacio mačiji par. Zbog toga je ta životinja toliko slična lavu. U muslimanskom predanju svaka mačka, osim crne, smatra se dobrom. Kod severnoameričkih Pavni Indijanaca mačka je simbol okretnosti, razmišljanja, oštroumnosti. Ona je lukav i staložen posmatrač koji uvek postiže svoj cilj . U srednjoj Africi ona se, uz sve ove osobine, smatra čak i vidovitom. Verovanja o mačkama u našim krajevima uglavnom nisu povoljna. Veruje se da je lukava, prevrtljiva i radoznala. Veruje se da je mačka sluga pakla i da ima devet života. U Vranju postoji verovanje da ako neko želi da sklopi pakt sa Sotonom mora uzeti crnu mačku i staviti je u džak. Oko ponoći treba otići na neko mračno mesto, najbolje u šumu. Pre nego što pusti mačku na slobodu, treba da opiše krug oko sebe i prizove svih devet đavola koliko ih ima. Od trenutka kada mačka izađe, Sotona će ispunjavati sve želje. Za razliku od mačke, simbolika psa je od najranijih dana mnogo jednostavnija: on je čovekov najčešći vodič kroz noć smrti, kao što mu je bio pratiocem kroz dan života . Možda su baš zbog toga nastale i dve najčuvenije izreke vezane za životinjski svet. Prva je: "Kao mačka je. Kako god da ga baciš, on se dočeka na noge", dok je druga mnogo kraća: "Veran je kao pas". Pas može biti čovekov najbolji i najverniji prijatelj, on to i jeste, ali mu se retko dozvoljava da luta po tuđim baštama ili da sam skita ulicama. Poslušnog psa izvodi u šetnju njegov gospodar. Tvrdoglava mačka šeta sama. Kada jednom nekoj mački "uspe" da nagovori čoveka da joj otvori vrata, taj, za nju, najomraženiji ljudski pronalazak, ona kroz njih projuri i ne pogledavši svog domaćina. Čim pređe preko kućnog praga u mozgu mačke se "ugasi" saznanje da je kućna ljubimica, a "upali" da je divlja zver. U istoj takvoj situaciji pas bi se barem okrenuo da pogleda hoće li mu se čovek pridružiti u razonodi istraživanja. Mački to jednostavno ne pada na pamet. Njen mačiji duh uplovio je u drugi, potpuno mačiji svet, u kome nema mesta čudnim dvonogim bićima. Zbog toga se često pitamo kako to mačka uspeva da ostane koliko-toliko domaća životinja. Odgovor je jednostavan - zahvaljujući njenom vaspitanju. Dok živi kao mladunče zajedno sa drugim mačkama (majkom, braćom i sestrama), i s ljudima (porodicom koja ju je usvojila), ona postaje privržena i jednima i drugima te se "smatra" pripadnikom obe vrste. Ona je fizički mačka, ali je mentalno i mačka i čovek, tj. svoje vlasnike tretira kao pseudoroditelje. To se događa zato što ljudi mačiće odvajaju od majke u jednom osetljivom periodu njihovog razvoja i, dok dalje rastu, ljudi su ti koji im daju hranu i pružaju ljubav. Ovo se prilično razlikuje od tipa veze koji se stvara između čoveka i psa. Iako i pas svoje vlasnike smatra za pseudoroditelje, on sa njima stvara još jednu posebnu vezu. Za razliku od mačaka, psi žive u čoporima u kojima vladaju strogo kontrolisani statusni odnosi. Neki su psi vođe čopora, drugi su u sredini, dok su treći na samom dnu hijerarhijske lestvice. Zato odrasli psi-ljubimci posmatraju svog vlasnika ne samo kao pseudoroditelja već, što im je mnogo bitnije, kao vođu čopora. Iz ovog odnosa čovek-pas i nastaje pseća reputacija pokornih i čoveku odanih životinja. Mačke takođe imaju složenu društvenu organizaciju ali, za razliku od pasa, u lov odlaze same. Zbog ove suštinske razlike između mačaka i pasa vlada mišljenje da se ljubitelji mačaka prilično razlikuju od ljubitelja pasa. Gotovo da vredi pravilo kako su ljubitelji mačaka, kao ličnosti, više skloni samostalnom, nezavisnom mišljenju i akciji. Uprošćeno rečeno, umetnici vole mačke, vojnici vole pse. Mladi, ambiciozni poslovni svet, političari koji prave karijeru, fudbaleri ili ragbisti nisu tipični vlasnici mačaka. Teško ih je zamisliti s mačkom u krilu, a mnogo lakše kako izvode psa u šetnju. I još jedna zanimljivost. Po gradovima, vlasnici pasa u većini imaju pedigrirane ljubimce, dok je kod vlasnika mačaka to obrnuti slučaj.
U mnogim zemljama mačka je najomiljeniji kućni ljubimac, dok je njena praktična vrednost savršenog lovca zaboravljena već decenijama. Volimo je i smatramo gotovo članom porodice, no ona za nas ipak ostaje enigma. Mačka se obično prijateljski ponaša prema nama ali još uvek, kako bi to rekao Radjard Kipling, "hoda svetom samostalno", rado prihvatajući gostoljubivost ljudskog doma ali zadržavajući svoje pravo da bude potpuno nezavisna. Svakom ljubitelju mačaka je uzbudljivo da posmatra ove nagle prelaze iz stanja kućnog ljubimca u stanje divlje životinje i natrag. U jednom trenutku, mačka je potpuno zaokupljena intenzivnom dramom udvaranja ili borbom za status, a onda, sasvim neočekivano za nju, krajičkom oka opaža svog vlasnika kako je posmatra. Sledi šizoidni trenutak borbe između dve kontradiktorne osobe - doktora Džekila i Mister Hajda - rep trza levo-desno, kratko oklevanje, a onda ipak pritrčava vlasniku, trlja se telom o njegove noge i opet postaje kućna maza. Možda upravo zbog ovog dualizma, mačku, više nego bilo koju drugu životinju, okružuje veo tajanstvenosti i čudnih legendi. čak su i mnogi ljudi koji ih vole i imaju ih u svojim domovima, skloni da ih smatraju misterioznim životinjama. Međutim, u vremenu kada su mnoge tajne mačijeg života otkrivene, za to nema razloga.
Neke od knjiga koje vam mogu poslužiti da bolje shvatite mačke su: Mačije ponašanje Paula Lejhauzena , koja se kod nas nije pojavila u knjižarama, i svakako knjiga kontroverznog i poznatog Dezmonda Morisa, koja je kod nas izdata pod naslovom Upoznajte svoju mačku 1988. godine. Možda će i ova knjiga biti mala pomoć u približavanju ljudi mačijem svetu.


This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović - © Tomislav Damnjanović (1993). All rights reserved.
Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:
• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only
• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system.

Radjard Kipling - Mačka koja šeta sama

Čuj, pazi i pamti; jer to se zbilo i dogodilo i desilo i bilo, ljubimče moj, dok su još današnje pitome životinje bile divlje. Pas je bio divalj, i konj je bio divalj, i krava je bila divlja, i ovca je bila divlja, i svinja je bila divlja, toliko divlja koliko samo ona može da bude, i oni su hodili vlažnim divljim šumama svojim divljim putevima. Ali najdivljija od svih divljih životinja bila je mačka. Ona je uvek bila sama i bilo joj je svejedno kuda.

Razume se da je i čovek bio divalj. Nije se pripitomio dokle god nije sreo ženu i dok mu ona nije rekla da neće da živi na njegov divljački način. Našla je ona onda lepu, suvu pećinu gde će spavati na hrpi lišća, posula zemlju čistim peskom; naložila u dubini pećine lepu vatru; obesila na ulazu u pećinu suvu kožu od divljeg konja i to tako da rep visi, i rekla: "Obriši, dragi moj, noge kad ulaziš, jer ćemo od sada imati domaćinstvo."


Te večeri, ljubimče moj, jeli su divlju ovčetinu, pečenu na vrelom kamenju i začinjenu divljim lukom i divljim biberom; i divlju patku, napunjenu divljim pirinčem i divljim komoračem i divljim anisom; i mozga od divljih volova; i divljih trešanja i divljih mogranja. Onda čovek leže kraj vatre, da spava, presrećan; ali žena sedi i češlja kosu. Uzela ovnovu lopaticu - veliku pljosnatu lopaticu - pogledala na njoj čudna znamenja, pa bacila u vatru još drva i učinila čaroliju. Prvi put na svetu učinila čaroliju.


Napolju u mokrim divljim šumama, okupile se divlje životinje na vidokrugu svetlosti 
od vatre, pa se čude, izdaleka, šta to znači.


Onda divlji konj topnu divljom nogom i reče: "Oj, prijatelji i neprijatelji moji, zašto su čovek i žena zapalili to silno svetlo u toj velikoj pećini i kakvu nevolju oni nama spremaju?"


Divlji pas podiže divlji nos i nanjuši miris pečene ovčetine i reče: "Otići ću tamo, pogledati i reći vam; jer ja mislim, da je to dobro. Mačko, hodi sa mnom."


"Neću!" odgovori mačka. "Ja sam mačka koja šeta sama, kudagod da me je volja. Neću da idem."


"Onda nećemo više nikada biti prijatelji." reče divlji pas i otkasa ka pećini. Ali kad je odmakao malo prema pećini, reče mačka sama sebi: "Meni je svejedno gde sam. Zašto ne bih i ja otišla i pogledala i videla i udaljila se potom po svojoj volji?" Tako ona šmugnu, tiho, za divljim psom, i sakri se, da može sve čuti.


Kada je divlji pas stigao na ulaz u pećinu, diže nosom suvu konjsku kožu, i uze mirisati divlji miris pečene ovčetine, a žena, koja je posmatrala lopaticu, čuvši ga, nasmeja se i reče: "Evo prvog. Divlji stvore iz divljih šuma, šta ti bi?"
Divlji pas reče: "Oj, neprijateljice moja i ženo moga neprijatelja, šta je to što ovako dobro miriše u divljim šumama?"


Onda žena dohvati ispženu ovnovu kost, dobaci je divljem psu i reče: "Divlji stvore iz divljih šuma, probaj." Divlji pas ogloda kost, a bila je slađa nego išta što je ikada okusio i reče: "Oj, neprijateljice moja i ženo neprijatelja moga, daj mi još."
žena reče: "Divlji stvore iz divljih šuma, pomozi mome mužu da lovi po danu i čuvaj ovu pećinu po noći, a ja ću ti davati koliko god ti je potrebno pečenih kostiju."
"Ah," uzdahnu mačka slušajući. "To je jako pametna žena, ali nije pametna kao ja."
Divlji pas se ušulja u pećinu, položi glavu ženi na krilo i reče: "Oj, prijateljice moja i ženo prijatelja moga, pomagaću tvom mužu da lovi po danu, a noću ću čuvati vašu pećinu."


"Ah," uzdahnu mačka. "To je baš lud pas." I ona se vrati u mokre divlje šume, mašući divljim repom i šetajući svojim divljim putem. Ali nikome ništa ne reče.


Kada se čovek probudio, zapita: "Šta će taj divlji pas ovde?" A žena mu odgovori: "Njemu nije više ime divlji pas, nego prvi prijatelj, jer on će nam biti prijatelj na sve vjeki vjekov. Povedi ga kada pođeš u lov."


Sutradan, naseče žena veliku pregršt zelene, sveže trave sa vlažnih livada, osuši je kraj vatre, da miriše kao seno tek pokošeno, sede na ulaz u pećinu, uze plesti ular od konjske kože, pogleda ovnovu lopaticu - veliku široku lopaticu - i učini čaroliju. Učini drugu čaroliju na svetu.


Napolju u divljim šumama sve se divlje životinje čude, šta je s divljim psom, a naposletku topnu divlji konj nogom i reče: "Otići ću i pogledati zašto se divlji pas nije vratio. Mačko, hodi sa mnom."


"Neću!" odgovori mačka. "Ja sam divlja mačka koja šeta sama i svejedno mi je kuda. Neću da idem." Ali ipak pođe za divljim konjem, tiho, sasvim tiho, i sakri se, da sve čuje.


Kad je žena čula divljeg konja kako rže i spotiče se o svoju dugu grivu, nasmeja se i reče: "Evo drugoga. Divlji stvore iz divljih šuma, šta ti bi?"
Divlji konj reče: "Oj, neprijateljice moja i ženo neprijatelja moga, gde je divlji pas?"
žena se nasmeje, dohvati lopaticu, pogleda je i reče: "Divlji stvore iz divljih šuma, ti nisi došao amo radi divljeg psa, nego ovoj dobroj travi za volju."
A divlji konj topčući i spotičući se o svoju dugu grivu reče: "Istina je; daj mi da jedem." žena reče: "Divlji stvore iz divljih šuma, prigni divlju glavu i nosi šta ti ja dajem, pa ćeš tu divnu travu jesti tri puta na dan."


"Ah," uzdahnu mačka slušajući. "To je baš mudra žena, ali nije tako mudra kao ja."
Divlji konj prignu divlju glavu, žena mu natače ular upleten od kože, a divlji konj dahne ženi na noge i reče: "Oj, gospodarice moja i ženo gospodara moga, služiću ti ovoj divnoj travi za volju."
"Ah," uzdahnu mačka. "To je baš luckast konj." I ona se vrati u mokre divlje šume, mašući divljim repom i idući svojim divljim putem. Ali nikome ništa ne reče.


Kada se čovek i pas vratiše iz lova, reče čovek: "Šta radi divlji konj ovde?" A žena reče: "Nije njemu više ime divlji konj, nego prvi sluga, jer on će nas nositi s jednog mesta na drugo na vjeki vjekov. Jaši na njemu kada budeš išao u lov."


Ujutru, pošla ka pećini divlja krava, pa digla u vis divlju svoju glavu, da joj divlji rogovi ne bi zapinjali po divljem drveću, a za njom krenula mačka i sakrila se isto onako kao i pre; i sve se zbilo onako, kao i pre; i mačka rekla isto ono, a kad je divlja krava obećala da će ženi davati mleko u zamenu za divnu travu, vratila se mačka u mokre divlje šume, mašući divljim repom i idući svojim divljim putem isto onako kao i pre. Ali nije kazivala nikome ništa. A kad se čovek i konj i pas vratiše iz lova i zapitaše isto, kao i pre, reče žena: "Nije njoj više ime divlja krava, nego davateljica dobre hrane. Ona će nam davati toplo mleko na vjeki vjekov, a ja ću se brinuti za nju, dok ste u lovu ti, prvi prijatelj i prvi sluga."


Sutradan osmatrala je mačka neće li još koji divlji stvor otići ka pećini, ali nijedan se nije pojavio iz mokrih divljih šuma, pa se mačka šetala sama; i videla ona ženu kako muze kravu, videla svetlo od vatre i nanjušila miris toplog belog mleka.


Reći će mačka: "Oj neprijateljice moja i ženo neprijatelja moga, gde je divlja krava?"
Žena se nasmeje i odgovori: "Divlji stvore iz divljih šuma, vrati se opet u šume, jer ja sam splela kosu i sklonila sam čarobnu lopaticu pošto nam nisu potrebni više nikakvi prijatelji ni sluge u našoj pećini."


Mačka reče: "Ja nisam prijatelj i ja nisam sluga. Ja sam mačka koja se šeta sama, i želim da uđem u vašu pećinu."
žena reče: "Zašto onda nisi došla s prvim prijateljem prve noći?"
Mačka se jako razljuti i reče: "Je li divlji pas pričao o meni?"
Onda se žena nasmeje i reče: "Ti si mačka, što se šeta sama, i svejedno ti je kuda. Ti nisi prijatelj i nisi sluga. Sama si to rekla. Odlazi i šetaj se sama kuda god ti je volja."


Mačka se napravi kao da se ražalostila, i reče: "Zar ne smem nikada doći u pećinu? Zar ne smem nikada sedeti uz toplu vatru? Zar ne smem nikada piti toplo mleko? Ti si jako mudra i jako lepa. Ne bi trebalo da budeš okrutna prema mački."
Žena reče: "Znam da sam bila mudra, ali nisam znala da sam lepa. Napraviću dakle ugovor sa tobom. Ako ikad izreknem jednu reč tebi u pohvalu, smeš ući u pećinu."
"A ako izrekneš meni u pohvalu dve reči?" zapita mačka.
"Neću nikada," odgovori žena, "ali ako tebi u pohvalu izreknem dve reči, smeš da sediš u pećini uz vatru."
"A ako izrekneš tri reči?" zapita mačka.
"Neću nikada," odgovori žena, "ali ako tebi u pohvalu izreknem tri reči, smeš da piješ toplo belo mleko tri puta na dan na vjeki vjekov."
Onda se mačka zgrbi i reče: "Neka dakle zavesa na ulazu u pećinu, i voda pozadi u pećini, i lonac sa mlekom što stoji do vatre pamte šta mi je rekla neprijateljica moja i žena moga neprijatelja." I ona ode mokrim divljim šumama, mašući divljim repom i šetajući svojim divljim putem.


Uveče, kada se čovek i konj i pas vratiše iz lova kući, žena im ne reče ništa o ugovoru što ga je sklopila sa mačkom, jer se bojala da im neće biti po volji.
Mačka je otišla daleko, daleko i sakrila se u mokrim divljim šumama na svom divljem putu na dugo vreme, tako da ju je žena sasvim zaboravila. Jedini je šišmiš, mali šišmiš, što u pećini visi naglavce, znao gde se mačka sakrila; i svako je veče leteo ka mački i javljao joj šta se zbiva.
Jedno veče reče šišmiš: "Ima u pećini beba. Nova je i rumena i debela i mala, a žena je jako voli."
"Hm," reče mačka, slušajući, "ali šta voli beba?"
"Ona voli što je meko i što joj ugađa," odgovori šišmiš. "Voli da drži u rukama tople stvari kad legne da spava. Voli da se igraju s njom. Sve to ona voli."
"Aha," reče mačka "onda je kucnuo moj čas."


Te noći, pođe mačka po mokrim divljim šumama i sakri se blizu pećine sve do jutra, kada čovek i pas i konj odoše u lov. žena se izjutra dade na posao i kuvanje, a beba plače i smeta joj. Odnese onda ona bebu pred pećinu i dade joj šaku šljunka, da se igra sa njim. Ali beba, svejedno, plače.
Onda mačka ispruži svoju meku šapu i pomilije bebu po obrazu, a beba zaguguče; mačka joj se očeše o koleno i zagolica je repom ispod bucmaste bradice, i beba se nasmeje; a žena začuje bebu i nasmeši se.


Onda reče šišmiš, mali šišmiš, što na ulazu u pećinu visi naglavce: "Oj, domaćice moja i ženo mojega domaćina i majko domaćinova sina, jedan divlji stvor iz divljih šuma igra se prelepo s tvojom bebom."
"Blagosloven bio divlji stvor, koji god bio," reče žena uspravljajući se, "jer jutros sam ja bila vredna, a on mi je napravio uslugu."


U taj isti čas i tren, ljubimče moj, tres! - spala zavesa od suve konjske kože, šta prekriva ulaz u pećinu i rep visi sa nje, jer se setila ugovora što ga je žena sklopila sa mačkom; a kad je žena prišla da digne zavesu, gleda i vidi - mačka sasvim mirno sedi u pećini.
"Oj, neprijteljice moja i ženo neprijatelja moga i majko mojega neprijatelja" reče mačka, "ja sam to; jer ti si izrekla jednu reč u moju pohvalu i sad smem da sedim u pećini na vjeki vjekov. Ali ja sam i dalje mačka, koja se šeta sama i svako mi je mesto po volji."
žena se jako rasrdi, čvrsto stisnu usne, dohvati svoju preslicu i započne presti. Ali beba se uznemirila , i žena nije mogla da je umiri, a ova se bacaka i topće, sva pocrnela u licu.
"Oj neprijateljice moja i ženo moga neprijatelja i majko mojeg neprijatelja" reče mačka, "uzmi kolut pređe što je predeš i sveži je za vreteno i povuci po podu, a ja ću ti pokazati čaroliju, od koje će se tvoja beba nasmejati isto ovako glasno kako sada plače."
"Uradiću tako," reče žena, "jer ne znam ni šta ću ni kako ću; ali ti se neću za to zahvaljivati."
I ona napravi loptu i sveže je za malo vreteno i potegne je po podu a mačka potrči za loptom, pa je tapka šapama, premeće se preko glave, baca je iza sebe, projuruje je između zadnjih nogu i pravi se da ju je izgubila, a onda je opet ščepa, tako da se beba smejala isto onako glasno kako je do malopre plakala, pa puzi za mačkom i ciči za njom, sve dok se nije umorila i legla da spava s mačkom u naručju.
"Sada ću da zapevam bebi pesmu koja će je držati uspavanom jedan sat", reče mačka. I uze da prede glasno pa tiho, tiho pa glasno, sve dok beba nije čvrsto zaspala. žena se smeškala gledajući njih dvoje, te reče: "To si divno učinila. Zaista si jako mudra mačko."


U taj isti čas i tren, ljubimče moj, huk! - dim od vatre što gori pozadi, dublje u pećini, suknu kao oblak od vrha na dole, jer se setio ugovora što ga je žena sklopila sa mačkom; a kada se razišao dim - gledaj i pamti - mačka sasvim mirno sedi uz vatru.


"Oj, neprijateljice moja i ženo moga neprijatelja i majko mojeg neprijatelja" reče mačka, "ja sam tu jer si ti izrekla i drugi put meni pohvalu i sada smem da sedim uz toplu vatru pozadi u pećini na vjeki vjekov. Ali ja sam i dalje mačka koja se šeta sam, kudgod mi je volja."


Onda se žena jako rasrdi, spusti svoju kosu, baci u vatru drva, dohvati široku ovnovu lopaticu i započne čaroliju koja će je očuvati da ne izrekne treću reč mački u pohvalu. Nije to bila pevana čarolija, ljubimče moj, nego je to bila tiha čarolija; i malo-pomalo, pećina se utišala toliko, da se malecki mišić išunjao iz ugla i potrčao podom.


"Oj, neprijateljice moja i ženo moga neprijatelja i majko mojeg neprijatelja", reče mačka, "je li taj mali miš od tvoje čarolije?"
"Hu! Bogme nije!" reče žena, baci lopaticu i skoči na stoličicu kraj vatre i splete brže kosu u vis, da se ne bi po njoj popeo miš.
"Hm", reče mačka, vrebajući, "onda mi neće naškoditi taj miš, ako ga pojedem?"
"Neće," odgovori žena, pletući kosu, "pojedi ga brže i ja ću ti zauvek biti zahvalna."
Mačka skoči i zgrabi mišića, a žena reče: "Sto puta ti hvala. Ni prvi prijatelj ne hvata mišiće tako brzo kao što si ga uhvatila ti. Ti si stvarno jako spretna."
U taj isti čas i tren, ljubimče moj, krk! - raspuče se nadvoje lonac sa mlekom koji je stajao kraj vatre, jer se setio ugovora što ga je žena sklopila s mačkom; a kad je žena skočila sa stoličice, - gledaj i pamti! - mačka lapće toplo belo mleko, što je u jednoj krhotini od lonca ostalo.


"Oj, neprijateljice moja i ženo neprijatelja moga i majko mojega neprijatelja", reče mačka, "ja sam to: jer ti si rekla tri puta pohvalu za mene i sada smem da pijem toplo belo mleko tri puta na dan na vjeki vjekov. Ali ja sam i dalje mačka koja se šeta sama, kud god voli."


Onda se žena nasmeje i položi pred mačku tanjirić toplog belog mleka i reče: "Oj, mačko, ti si vešta kao čovek, ali pamti da tvoj ugovor nije sklopljen sa čovekom ili psom, te ja ne znam šta će oni učiniti kada se vrate kući."
"Šta ja marim za to?" reče mačka. "Kada ja imam svoje mesto u pećini kraj vatre i tri puta na dan svoje toplo belo mleko, nije mene briga šta će učiniti čovek ili pas."


Uveče, kada se u pečinu vratiše čovek i pas, ispriča im žena o svojoj pogodbi i ugovoru, a mačka je za to vreme sedela kraj vatre i smeškala se. Onda reče čovek: "Jeste, ali ona nije sklopila ugovor sa mnom niti sa svim pravim ljudima nakon mene." Onda on izuje obe kožne čizme i dohvati svoju malu kamenu sekiru (to je troje) i donese komad drveta i poveći kamen (to je sve skupa pet) poređa to i reče: "Sada ćemo mi da sklapamo ugovor. Ako ne budeš hvatala miševe na vjeki vjekov dok budeš u pećini, baciću na tebe ovih pet stvari kadgod te vidim i tako će raditi svaki pravi čovek posle mene."
"Ah", reče žena slušajući "to je jako vešta mačka, ali nije tako vešta kao moj muž."
Mačka pogleda dobro tih pet stvari (a bile su baš nezgodne) i reče: "Dok budem u pećini, loviću miševe na vjeki vjekov; ali, ja sam i dalje mačka koja šeta sama kudgod me je volja."
"Nećeš, kad sam ja u blizini," reče čovek. "Da nisi rekla ovo na kraju uklonio bih sve te stvari zauvek; ali od sada ću bacati na tebe obe moje čizme i moju malu kamenu sekiru (to je troje) kadgod te vidim. I tako će činiti svaki pravi čovek nakon mene."


Onda reče pas: "Sačekajte trenutak. Nije ona sklopila ugovor sa mnom niti sa svim pravim psima nakon mene." I on iskezi zube i reče: "Ako ne budeš ljubazna s bebom dok sam ja u pećini, na vjeki vjekov hvataću te dok te ne uhvatim, a kada te uhvatim ja ću te ujesti. I tako će činiti svi pravi psi nakon mene."
"Ah," reče žena slušajući "to je jako mudra mačka, ali nije tako mudra kao pas."
Mačka prebroja zube psu (a bilo ih je mnogo i bili su šiljati) i reče: "Biću ljubazna s bebom kada sam u pećini dokle god me ona ne bude prejako vukla za rep, na vjeki vjekov. Ali ja sam i dalje mačka koja se šeta sama kuda kod joj je volja."
"Nećeš kada sam ja u blizini," reče pas. "Da nisi rekla ovo na kraju ja bih zaćutao zauvek, ali sada ću ja tebe vitlati na drvo kada god te vidim. I tako će činiti svi pravi psi nakon mene."


Onda čovek baci na mačku obe čizme i malu kamenu sekiru (to je troje), mačka pojuri iz pećine i pas je potera na drvo; i od onog dana sve do današnjeg, ljubimče moj, od petorice pravih ljudi trojica će baciti svašta na mačku kad god je vide, a svaki će je pravi pas poterati na drvo. Ali i mačka se drži svog dela ugovora. Tamani miševe i umiljata je sa bebom, kad god je kod kuće, dokle god je ne povuče prejako za rep. Ali ipak, ponekad, kada izađe mesec i nastupi noć, ona postaje mačka, koja se šeta sama kudgod joj je volja. Tih noći ona odlazi u vlažne divlje šume, ili na vlažno divlje drveće, ili na vlažne divlje krovove te maše svojim divljim repom i šeta svojim divljim putem sasvim sama.